Дочек Српске Нове године на Градском тргу у Ваљеву протекао је у одличном расположењу, уз легенду народне музике Мирослава Илића, оркестар Мише Мијатовића, богат ватромет и коло у које се на крају програма ухватило пар хиљада суграђана који су присуствовали дочеку.

Певач који је недавно обележио 50 година рада, распродао два концерта у „Арени“ и који важи за легенду народне музике, без чијих хитова нема ниједне прославе у Србији, синоћ је показао зашто је толико омиљен и зашто траје пола века. Његова енергија, комуникација са публиком, уз вечне хитове, зналачки изведене од стране врхунских музичара, Ваљевцима су приредили незабораван концерт.

„За Ваљево ме везују лепе успомене и драго ми што сам вечерас са вама и то баш на данашњи дан, јер одавно нисам био у Ваљеву . За мене је сваки наступ нови изазов, одговорност, доживљај, а Ваљевцима ћу вечерас отпевати програм који смо отпевали у београдској „Арени““, поручио је пре почетка концерта Мирослав Илић.

На питање да ли нешто ново спрема, одговорио је да се мало освежио са две песме које је обновио.

„Направио сам римејк две песме- покојног Тозовца и моју једну стару. Мислим да имам довољно тога, да баш и не морам по сваку цену. И сами сте свесни колики је мањак неких пристојних, добрих, лепих песама.

Охрабрила су ме ова два концерта у београдској „Арени“, јер сам видео толико младог света. Ја сам народњачка класика и то ми је посведочило да ипак није умро неки пристојан фолк. Има наде!

Талентованих људи има много, само је питање какво им је окружење, како их усмеравају, каквим их песмама кљукају. Млади певају Шабана, Тозовца, Мирослава, Маринка, али то није то. Било би добро када би их неко охрабрио да се наслоне на нас. Они су обесхрабрени свим тим што се дешава. Не усуђују се ни да изађу са свим тим што су направили, јер се плаше да ће бити понижени, одбијени. Али ова два концерта су ме охрабрила, јер сам изгубио наду у опстанак неке песме која је примерена овом парчету неба испод којег се налази Србија“, закључио је на крају разговора са новинарима Мирослав Илић.

На питање да ли је напороно певати по хладном времену, рекао је да је певао у Вршцу на -12 са ветром, па се одрадио концерт. Посебно му су драге песме које нису најпопуларније, већ оне завичајне песме: „Ја кад одем у кафану, ако ту има живе музике, ја поручим „У лијепоме старом граду Вишеграду“, „Милица једна у мајке“, а од својих песама волим оне којe се ретко чују „Дуга ли је Јелица планина“, „Растанка се нашег сећам“.

Од почетка концерта у 22.10 до поноћи, низали су незаборавни хитови које су заједно певали ваљевска публика и Мирослав Илић. Потом је у поноћ уследио ватромет, а коло у извођењу оркестра Мише Мијатовића било је врхунац једне лепе вечери у граду на Колубари, која је протекла у најбољем реду и у лепом расположењу.

https://fb.watch/i2pSezgDUs/