Дан примирја у Првом светском рату обележен је полагањем цвећа и венаца на Спомен гробљу из Првог светског рата, које се налази на Новом гробљу у Ваљеву. Представници Војске Србије, које је предводио потпуковник Милинко Ненадовић, заменик команданта Другог центра за обуку у Ваљеву, начелник Колубарског округа Виктор Мићић, заменик градоначелника Ваљева Ђорђе Милановић и заменик председника  Скупштине града Ваљева др Зоран Живковић, заменик руског амбасадора Александар Конењихин, Лукаш Прохазка, помоћник изасланика одбране Републике Чешке, представници Удружења бораца ратова од 1990. године града Ваљева, СУБНОР-а, Удружења ратних добровољаца 1912-1918. положили су цвеће и венце на Спомен гробље из Првог светског рата.

Заменик председника Скупштине града Ваљева др Зоран Живковић је рекао да данас обележавамо сећање на дешавања из 1918. године, када је у француском граду Компјену, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша потписано примирје у између сила Антанте и тадашње Немачке.

„То је означило и званично крај четворогодишњег рата, у коме је животе дало 15 милиона људи. Не треба заборавити да је тадашња Србија изгубила готово једну трећину радно способног становништва или скоро 1,2 милиона људи. Као дан сећања, данашњи датум у Србији обележава се од 2012. године. Оно што представља спецификум обележавања данашњег датума јесте Наталијина рамонда- цвет феникс, за који је доказано да је де факто неуништив и да се после сваке кише, односно малог заливања, поново регенерише, што је симболика обнове и развоја Србије“, рекао је др Живковић.

Александар Конењихин, заменик амбасадора Русије у Београду и ове године је присуствовао церемонији у Ваљеву:

„За руску амбасаду је то већ постала традиција да 11. новембра долазимо у Ваљево. У време Првог светског рата овде је деловала руска медицинска мисија и долазили су наши добровољци, који су после ишли за Лозницу. Мени је част да будем позван и да дођем на ово обележавање. Што се тиче односа Срба и Руса, увек смо били на истој страни. Обележавамо завршетак једног од најкрвавијих ратова у Европи и не треба то да поновимо. На жалост, имамо искуство Другог светског рата и морамо да водимо рачуна шта радимо. Наш задатак, наше генерације и наше деце је да памтимо ове хероје, који су дали своје животе за слободу и независност Србије. Били су нападнути, одбранили су своју земљу и победили. Свака им част и хвала!“

Спомен гробље из Првог светског рата се простире на око 70 ари, а на њему је у појединачним хумкама сахрањено 429 ратника. Поред њих постоји још шест масовних гробница, где је сахрањено око 3000 војника. На крају прилазне стазе , између два светска рата, подигнут је споменик палим ратницима 1914-1918. године, који је у облику бетонског крста постављен на пирамидално постоље. На спомен плочи, која се налази на пирамидалном постољу је посвета  на којој пише:

 „ За част, славу и величину отаџбине погинулим и умрлим јунацима у рату

 1914 -1918.године. Захвална отаџбина“.

У Србији и у свету се обележава Дан примирја, у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када су силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале Први светски рат.

Примирје у Првом светском рату је потписано на данашњи дан 1918. године у шуми код француског града Компјена, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, и било је на снази до закључивања коначног мировног споразума у Версају, 28. јуна 1919. године.

Дан примирја се обележава у исто време у свим главним градовима држава победница.

Симбол победе – Наталијина рамонда

Као главни мотив за амблем овог празника користи се цвет Наталијине рамонде, а у амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета.

Цвет Наталијина рамонда је угрожена врста која расте на истоку Србије и на планини Кајмакчалан на којој је српска војска, под командом војводе Живојина Мишића, водила жестоке борбе против Бугара, током стварања предуслова за пробој Солунског фронта. /Симболика цвета је вишеструка, и због станишта и због имена – цвет је назван по краљици Наталији Обреновић, а познат је и као цвет феникс – чак и када се потпуно осуши, ако се залије, Наталијина рамонда може оживети, као што је, из пепела Првог светског рата, васкрсла држава./

У Србији је овај празник први пут званично обележен 2012. године.

Дан примирја у Србији се празнује од 2012. године нерадно, а обележава се и у  Уједињеном Краљевству, Белгији, Новом Зеланду, Француској. Под називом „Дан сећања“ овај празник се обележава и у земљама Комонвелта, а под именом „Дан ветерана“ у САД.