Поводом  Дана државности, градоначелник Ваљева Лазар Гојковић са трочланом делегацијом Војске Србије, на челу са потпуковником Стеваном Жигићем, замеником команданта Касарне „Војвода Живојин Мишић“ у Ваљеву, положио је цвеће на споменик Проти Матеји Ненадовићу у центру Ваљева.

„Свим грађанима Ваљева и Србије честитам Дан државности, празник који симболизује светли период у нашој историји, време Првог српског устанка од 1804. године, када су Ваљевци показали да су били важан фактор у освајању слободе и у формирању државе Србије“, рекао је градоначелник Гојковић након полагања цвећа.

Дан државности је празник, којим се обележава почетак Првог српског устанка којим је почело ослобађање нашег народа од турске владавине.  На Сретење 1804. је одржан збор у Орашцу, а на овај дан је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије – Сретењски устав. Овај датум је најбитнији датум у политичком, културном и историјском календару Србије.

Поред тога што је Дан државности, он је и Дан уставности Србије, као и дан сећања на почетак Српске револуције. Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године.

Прота Матеја Ненадовић је рођен 26. фебруара 1777. у Бранковини. Био је војвода у Првом српском устанку, али и оснивач и председник Правитељствујушчег совјета, што је прва српска Влада. Потом је као дипломата успостављао прве контакте са страним државама и силама тог времена- Русијом и Турском.

Прота Матеја је након Сече кнезова, Илије Бирчанина и његовог оца Алексе Ненадовића, са стрицем Јаковом покрену Први српски устанак у ваљевској и шабачкој нахији.

Поред ратничког и политичког значаја, оставио је трага и као писац, а његови „Мемоари“ су драгоцен документ тог времена.

Своју бунтовну природу је осим у Првом српском устанку исказао и у више наврата у периодима владавине кнеза Милоша и кнеза Михаила, када је због неслагања са њиховим начином владавине, најпре био пензионисан, а потом и морао да напусти Србију.

Доласком Александра Карађорђевића, постао је државни саветник. Умро је у Ваљеву 11. децембра 1854. године.

Споменик који се налази код Привредног суда у Ваљеву је дело академског вајара Мила Јевтића.