Дан примирја у Првом светском рату обележава се у читавом свету 11. новембра, у знак сећања када је тог дана 1918. године ступило на снагу примирје у Првом светском рату. 

Тим поводом у 11 сати на Новом гробљу у Ваљеву, представници Војске Србије и града Ваљева су положили венце на Спомен – гробље из Првог светског рата.

Заменик председника Скупштине града Ваљева Виктор Мићић и секретар Скупштине града Ваљева Младен Симовић су у име града Ваљева положили цвеће, а у име Војске Србије је делегацију предводио пуковник Саша Стојиљковић, командант Другог центра за обуку.

„На данашњи дан, 1918. године у Француској је потписан мировни споразум, односно примирје у Првом светском рату. Генерал Фердинанд Фош испред сила Антанте, као главни командујући савезничких снага, потписао је мировни споразум са Немачком, која је у том рату била окупатор. Скоро 30 % укупне популације, од чега 60 % мушке популације тадашње Србије је оставило кости широм Европе, почев од Албаније, преко Грчке, Кајмакчалана па све до Аустрије и Француске. Српски војник је у том рату дао немерљив допринос пробивши Солунски фонт 15. септембра, који је и Дан ослобођења, ми га такође обележавамо, али данас имамо посебан разлог да одамо пошту нашим дедовима и прадедовима, који су дали свој допринос да ми данас имамо слободу. Уз Војску, наша је обавеза и дужност да чувамо слободу и да гајимо сећања на наше претке. Од 2011. године, установљен је празник у Републици Србији, односно нерадни дан и државни празник и ми га данас са поносом обележавамо. Данашњи дан је такође познат и по томе што се данас носи Наталијина рамонда, биљка васкрсница, која је симбол наше Војске, државности и модерне српске државе“, рекао је Виктор Мићић, заменик председника Скупштине града Ваљева.

У Србији је 11. новембар нерадан дан, а празник је први пут званично обележен 2012. године, на основу измена Закона о државним и другим празницима које је Скупштина Србије усвојила крајем 2011. године. Као главни мотив за амблем овог празника користи се цвет Наталијина рамонда, а ову биљку је 1884. године у околини Ниша открио доктор Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновића.