Полагањем цвећа и венаца на Спомен гробљу из Првог светског рата, које се налази на Новом гробљу у Ваљеву, обележен је 11. новембар – Дан примирја у Првом светском рату.

Представници Војске Србије, начелник Колубарског округа Виктор Мићић, заменик председника и секретар Скупштине града Ваљева др Зоран Живковић и Младен Симовић, заменик руског амбасадора Александар Конењухин, представници Удружења ратних добровољаца 1912-1918, Удружења бораца ратова Ваљево, Удружења четника, Покрет “Срце хероја”, Патриоте Ваљево и Монархисти Ваљево, положили су цвеће и венце на Спомен гробље из Првог светског рата.

Спомен гробље из Првог светског рата се простире на око 70 ари, а на њему је у појединачним хумкама сахрањено 429 ратника. Поред њих постоји још шест масовних гробница, где је сахрањено око 3000 војника. На крају прилазне стазе , између два светска рата, подигнут је споменик палим ратницима 1914-1918. године, који је у облику бетонског крста постављен на пирамидално постоље. На спомен плочи, која се налази на пирамидалном постољу је посвета  на којој пише:

 „ За част, славу и величину отаџбине погинулим и умрлим јунацима у рату

 1914 -1918.године. Захвална отаџбина“.

У Србији и у свету се обележава Дан примирја, у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када су силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале Први светски рат.

Примирје у Првом светском рату је потписано на данашњи дан 1918. године у шуми код француског града Компјења, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, и било је на снази до закључивања коначног мировног споразума у Версају, 28. јуна 1919. године.

Дан примирја се обележава у исто време у свим главним градовима држава победница.

Kompjenja,

Симбол победе – Наталијина рамонда

Као главни мотив за амблем овог празника користи се цвет Наталијине рамонде, а у амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета.

Цвет Наталијина рамонда је угрожена врста која расте на истоку Србије и на планини Кајмакчалан на којој је српска војска, под командом војводе Живојина Мишића, водила жестоке борбе против Бугара, током стварања предуслова за пробој Солунског фронта. /Симболика цвета је вишеструка, и због станишта и због имена – цвет је назван по краљици Наталији Обреновић, а познат је и као цвет феникс – чак и када се потпуно осуши, ако се залије, Наталијина рамонда може оживети, као што је, из пепела Првог светског рата, васкрсла држава./

У Србији је овај празник први пут званично обележен 2012. године.

Дан примирја у Србији се празнује од 2012. године нерадно, а обележава се и у  Уједињеном Краљевству, Белгији, Новом Зеланду, Француској. Под називом „Дан сећања“ овај празник се обележава и у земљама Комонвелта, а под именом „Дан ветерана“ у САД.