У препуној великој сали Скупштине града Ваљева, одржан је најављени едукативни скуп Караван здравља, где се кроз интерактивну дискусију скренула пажња јавности на значај превентивних прегледа.

Да смо данас, на жалост, у великом проблему као држава и друштво због кардиоваскуларних болести, сведочи и податак да годишње 50 хиљада људи премине од последица кардиоваскуларних болести и зато је акценат на превенцији, јер се оне једноставно могу превенирати.

Проф. др Небојша Тасић, кардиолог, саветник за превенцију у Министарству здравља, са Караваном здравља је истакао да је ово једна од историјских и веома важних акција Министарства здравља. Каравани здравља су едукативне стручне трибине где се са грађанима разговара управо о најважнијој ствари која их се тиче, а то је њихово здравље.


– Министарство здравља је покренуло, не само едукативне и стручне трибине, већ и превентивне прегледе, после ових стручних трибина у Болници и Дому здравља у Ваљеву, уследиће превентивни прегледи на којима ће здрави људи моћи да прегледају своје здравље и да им се припреме превентивни програми. Подсетићу да сваки други становник Србије умире од кардиоваскуларних болести. Сваки други становник Србије добије инфаркт или шлог или неку другу последицу атеросклерозе. Оно што је веома важно истаћи јесте да су све ове болести превентабилне и зато ја често истичем да је срамота умрети од инфаркта или шлога у 21. веку. Да се то не би дешавало веома је важно да се што већи број грађана, поготову оних радно способних, значи млађих, у 20, 30 , 40, 50. година живота одазову превентивним прегледима и провере своје здрвље. Ако можете ауто да одведете код аутомеханичара, ако можете да одете да урадите фризуру и бавите се собом на разне друге начине, мислим да је неопходно да одвојите мало времена за себе и одете у Дом здравља и Општу болницу и обавите превентивни преглед. Зато што управо тихе убице, веома често оштећују Ваш организам, као што су повишени крвни притисак, повишене масноће, повишени шећер, пушење, физичка неактивност, стрес и други фактори ризика које ћемо ми на овим превентивним прегледиам идентификовати. И не само идентификовати већ ће сваком грађанину бити припремљен превентивни програм и биће праћен са само једним циљем а то је да очува своје здравље. Зато ове акције имају неизмерну важност, јер здравље нема алтернативу, живот нема репризу, ми немамо права на грешку – рекао је проф. др Небојша Тасић, саветник за превенцију у Министарству здравља, подсећајући да ова земља има едуковане стручне људе и добру здравствену организацију

Проф. др Небојша Тасић је направио значајну разлику између превентивних прегледа и систематских.

– На превентивним прегледима се посвећује пажња сваком детаљу и кроз исцрпан разговор и прикупљање информација о сваком детаљу који утиче на здравље. Где су изражени фактори ризика потребно је једном у шест месеци обавити превентивни преглед, а обавезно једном годишње преконтролисати кардиоваскуларни систем. Лепота живота је дочекати старост без болести и то се може, али морамо кренути на време – истиче проф. др Тасић.

Према последњим препорукама Удружења кардиолога управо за превенцију кардиоваскуларних болести, нама је дато да управо сваки мушкарац после 40. године се посматра као неко ко је у веома великом кардиоваскуларном ризику, јер се и даље доста разбољевамо и умиремо од тих болести. За жене је граница 50 година због хормонског статуса који доноси женској популацији бројне промене. То су све фактори које треба да знамо, али њих не можемо да променимо.

– Зато постоји велики број фактора ризика за настанак болести које можемо да променимо и они се пре свега односе на животни стил. Људи треба да се труде да живе здраво, да имају редовну физичку умерену активност, наравно да не пуше, то је у врху свих препорука, да имају здрав начин исхране кроз здраве животне навике. А тек онда ствари које су холестерол, шећер, масноће, оне после одређених година, треба да буду у много строжијим границама. Ту се управо ради та персонализација да лично сваком човеку, како изгледа његов кардиоваскуларни ризик, односно како би требало да изгледају његови резултати. Није иста граница за неког ко има 70 и неког ко има 50 година. Битно је и да лиособа има придружене друге болести, шећер, бубрежна обољења. Караван здравља осим едукације иде и са превентивним прегледима, како би свако добио савете, а затим да му се скроји терапија по мери – закључио је др Ивица Обрадовић, шеф Одсека интервентне кардиологије са пејсмејкер центром.

Ваљево у коме живимо, Колубарски округ и Мачвански регион који ми као ангио сала покривамо, имамо негде око 500 инфаркта акутних миокарда, који морају унутар два сата да дођу у ангио салу. Поред тих ми имамо још 500 пацијената који имају тај такозвани недовршени нфаркт и тај инфаркт без ст елевације, и они имају задатак да унутар 24 сата стигну у ангио салу. Они из својих матичних болница Шабац, Лозница, Горњи Милановац, долазе код нас. Поред тога у нашој Сали се годишње уради још 500 елективних пацијената то су сви они који долазе због ангине пекторис, болова у грудима… То је негде око 1500 људи који добију један или више стентова. Укупно се око 3500 људи коронарографише на годишњем нивоу у Ваљеву- рекао је др ивица Обрадовић, кардиолог, шеф Одсека за интервентну кардиологију с апејсмејкер центром ЗЦ Ваљево, и додао да је све ово куратива, али је превентива кључ. По његовим речима постоје фактори ризика на које не можемо да утичемо, као наслеђе, затим пол и године.

В.д. директора ЗЦ Ваљево, др сци. мед. Владимир Пантелић, подсетио је да захваљујући Влади Републике Србије и Министарству здравља, Колубарски округ поседује две савремене ангио сале.

– Нама инфаркти долазе из читаве западне Србије, Косовске Митровице и других удаљених места. Када људи питају зашто је то тако, одговор је да на први позив наши вредни, радни и стручни кардиолози се одазивају и раде 24 часа свих седам дана недељно и кроз приправне тимове збрињавају инфаркте. Ми располажемо са најквалитетнијим кадром, 9 интервентних кардиолога, који су у сталној едукацији, а едукују и младе лекаре који стасавају. Ми у перспективи размишљамо и о специјализацијама и о субспецијализацијама – рекао је др сци. мед. Владимир Пантелић.
Из ИЗЈЗС „Др Милан Јовановић Батут“, који сагледава здравље читаве популације, Снежана Лазић је подсетила да су кардиоваскуларне болести водеће што се тиче обољевања и умирања код нас, али и у свету и Европи. Она је изнела још да овакакв деценијски тренд тежи наставку и то пре свега у неразвијеним и земљама у развоју.

zcvaljevo.com