Комисија за доделу Награде града Ваљева усвојила је предлог о добитницима награде Ваљева за 2023. годину, која се додељује поводом Дана града 20. марта, а коначну реч ће дати одборници на седници Скупштине града, која ће се одржати у понедељак, 18. марта 2024. године.

За Награду града Ваљева Комисија је предложила:

  1. У области привреде: УРБАН-ТЕХНИКСд.о.о. Ваљево

Урбан-Техникс је ваљевска компанија која је 2023. године обележила 20 година постојања. У години јубилеја остварила је рекордан извоз вредан 7.84 милиона евра и приход од 1.9 милијарди динара. Урбан-Техникс има 224 запослена (13 инжињера, 14 контролора) и у свом релативном кратком постојању ова компанија је постала поуздан добављач водећим глобалним компанијама широм света. На том путу Урбан-Техникс се специјализивао за производњу пластичних делова поступком екструзије и постао незаменљива карика у ланцу глобалних компанија. Урбан је иновативна компанија у којој се на једном месту могу наћи сви екструдирани пластични делови за индустрију кућних апарата. Ова компанија квалитет својих производа увек ставља на прво место и друштвено је одговорна.

  1. У области пољопривреде: АЛЕКСАНДРУ СТАНАРЕВИЋУ

Александар Станаревић, рођен 1983. године у Ваљеву. Пољопривредом се бави последњих 18 година у селу Каменица где се вратио на своју дедовину. Александар се бави ратарством и сточарством. Обрађује око 30 хектара земље, делом своје, делом у закупу. У домаћинству има 18 говеда рогате стоке, 70 свиња и 200 оваца. У овчарству је забележио завидан успех како у Ваљевском крају, тако и на државном нивоу. У нашем округу излагао је последње три године на изложби у Причевићу, где је освојио шампионске награде за приплодне овце и овнове. На Међународном сајму пољопривреде у Новом Саду учествовао је четири године за редом, три пута је био шампион у колекцији Сјеничких оваца, а за њега је најдража и највећа награда дошла 2023. године када је са изложеним овцама и овновима, добио највећу награду која се додељује на неком сајму, а то је „Државни апсолутни шампион у области овчарства“. На фарми поред оваца и овнова, узгаја јагњад како за приплод, тако и за кланицу, и први је извозник приплодних јагњади ван граница наше земље. Поред овчарства, бави се говедарством и традиционалном производњом сира и кајмака. Ожењен је и отац двоје деце.

  1. У области образовања и васпитањадодељују се две награде: ПОЉОПРИВРЕДНОЈ ШКОЛИ СА ДОМОМ УЧЕНИКА „ВАЉЕВО“ И ИВАНКИ ТОМИЋ, професору математике

Пољопривредна школа са домом ученика “Ваљево” прославила је велики јубилеј: 125 година постојања од оснивања прве школе на месту данашње и 100 година од оснивања Прве Средње пољопривредне школе у Републици Србији. Школа је почела са радом 1. јануара 1923, и била је трећа у Југославији, а прва средња пољопривредна школа у Србији. Током једног века постојања, многе су недаће ломиле крила ове установе. Многе генерације су прошле, мењали се планови и програми, спроведене реформе, али она је сачувала душу и израсла у савремену школу, опремљену најсавременијим наставним средствима. Инвестиција од капиталног значаја за школу свакако је Дом ученика,изграђен на месту старе и неупотребљиве школске зграде 2009. године. Пољопривредна школа са домом ученика “Ваљево” је модерна школска институција, која чува и негује традицију српске пољопривреде. У образовању будућих кадрова који ће развијати за нашу земљу изузетно значајну област-пољопривреду, најзначајнију улогу има примена стандарда ISO 9001, ISO 14001 и HCCP кодекса у заокруженом процесу производње од њиве до трпезе. Школа данас има око 500 ученика у 22 одељења. Дом ученика пружа услуге смештаја, исхране и васпитног рада за ученике пољопривредне школе чије је место становања ван места њиховог школовања. Школска економија се простире на преко 60 хектара обрадивог земљишта са ратарско-повртарском, воћарско-виноградском, сточарском и цвећарском производњом уз примену савремене механизације. У току свог постојања и рада Пољопривредна школа у Ваљеву дала је велики допринос не само унапређењу пољопривреде ваљевског краја, већ пољопривреде уопште. Овај допринос не огледа се само у броју оних које је школовала и који су се успешно укључили у рад на унапређењу пољопривреде и села, већ и у многим другим делатностима ученика и свих запослених у њој. Данас је ово савремена образовна установа коју красе њени ученици добитници бројних републичких награда и признања из области пољопривреде, али и из математике, српског језика и књижевности, биологије, културно-уметничког стваралиштва, спорта. За постигнуте изузетне резултате школа је одликована Орденом Светог Саве од стране светог Синода Српске православне цркве и Патријарха Иринеја. На 18. Међународном сајму образовања “Путокази” 2023. године у Новом Саду школи је додељена Велика златна медаља за квалитет рада.

Иванка Томић је рођена 1959. године у Ваљеву. Ваљевску гимназију је завршила 1978. године, а на Природно-математичком факултету у Београду је дипломирала 1982. године. У Ваљевској гимназији ради непрекидно од 1987. године до данашњих дана, са високим постигнућима у наставном и ваннаставном раду и васпитним активностима у школи и ван ње. Звање педагошког саветника има од 2017. године, а од 2020. године је саветник, спољни сарадник Школске управе Ваљево. Иванкин вишегодишњи веома квалитетан и респектабилан стручно – педагошки рад огледа се кроз: ауторски и коауторски рад на писању неколико збирки задатака за редовну и додатну наставу математике у основним и средњим школама; рецензентски рад на више од 10 уџбеника за основну и средњу школу; скоро четири деценије рада у Школи за младе математичаре „Интеграл“; функцију председника Подружнице математичара Ваљево у два мандата; изузетне резултате њених ученика које су постизали на математичким такмичењима, олимпијадама, факултетима….и кроз многе друге пројекте. Пуне 32 године била је члан Државне комисије за такмичења из математике ученика средњих школа. Била је аутор или рецензент више издања Друштва математичара Србије. У току 2023. године учествовала је у рецензији два важна уџбеника за ученике математичких гимназија у Србији („Анализа са алгебром 2“ и „Анализа са алгебром 3“) и имала два веома запажена петочасовна предавања на Државном семинару за наставнике математике и информатике.

  1. У области стваралаштва и постигнућа ученика и студената:

СОФИЈИ МИЋЕВИЋ, ученици Ваљевске гимназије и Музичке школе „Живорад Грбић“ Ваљево. Софија Мићевић рођена је у Ваљеву, 2009. године. Првих шест разреда основне школе је завршила у Првој основној школи у Ваљеву, а од школске 2022/23. године је ученик Ваљевске гимназије (одељење за обдарене у математици). Паралелно, у Музичкој школи “Живорад Грбић” учи и основну музичку школу (одсек клавир), где је за три године завршила пет разреда. Од првог дана у Ваљевској гимназији показивала је изузетне резултате у свим школским активностима, како наставним тако и у ваннаставним. Захваљујући свом знању, труду и залагању постала је један од најбољих ђака у разреду у школи. Освајала је многе награде и похвале на такмичењима и смотрама. У 2023. години Софија Мићевић је постигла следећа важна постигнућа и резултате: Прва награда и апсолутни победник Државног такмичења из математике за ученике 7. разреда са максималних 100 осовјених бодова; Друга награда на Републичком такмичењу из Солфеђа и Теорије; Трећа награда на Државном такмичењу из физике; Друга награда на финалном делу Међународног математичког такмичења “Кенгур без граница” и Прва награда на меморијалном музичком такмичењу Аца Панић – Младеновац 2023. са 96 освојених бодова. Ради се о девојчици израженог талента за математику и музику.

  1. У области науке, иновација и проналазаштва:

ДР СЦИ. МЕД. МИРИ ВУКОВИЋ

Дрсци.мед. МираВуковић рођена је у Ваљеву, 1962.године, где је завршила основну и средњу школу. Медицински факултет завршила је 1987. године , а специјализацију у области клиничке фармакологије 1999. године, на Медицинском факултету Универзитета у Београду. Стручно звање примаријус у области клиничке фармакологије стиче 2010. године. Докторску дисертацију „Психометријска анализа чинилаца економског расуђивања здравствених стручњака у процесу доношења клиничке одлуке“ одбранила је 2014. године на Факултету Медицинских наука Универзитета у Крагујевцу. Цитирана је 638 пута са укупним Хиршовим фактором утицаја (Хиршов индекс) који износи 12, односно фактором утицаја израженим индексом 10 (број радова који су најмање 10 пута цитирани), а који износи 14. Члан је Лекарске коморе Србије, члан Секције за клиничку фармаколигију Српског лекарског друштва, Европске асоцијације клиничке фармакологије – „ЕАСРТ“ и Међународне асоцијације клиничке фармакологије – IUPHAR. Мира Вуковић се научно истраживачким радом успешно, континуирано бави преко 30 година, објављујући резултате својих истраживања у утицајним међународним научним часописима, дајући изузетан допринос у различитим научним дисциплинама (клиничка медицина, јавно здравље, здравствена економија, едукација).

  1. У области урбанизма и архитектуре: ПРОЈЕКТНИ БИРО ГПД КЕЈ

Пројектни биро ГПД Кеј – Андријана Максимовић, Јелена Марковић, Уна Унковић, Лазар Ћирић, Предраг Петковић, Ана Расулић, Ана Глушац, Наталија Малешевић и Марко Филиповић. Пројектни биро се бави израдом 3д модела у архитектури, било да се ради о визуелизацији објеката у фази идејног решења или већ готових пројеката. Фотореалистичним приказима како ентеријера тако и екстеријера, постављају објекте у реално окружење уз помоћ фотомонтажа, како би се што боље дочарао будући изглед објекта. Поред моделовања, баве се и израдом анимација. Овај млади и креативни тим на челу са Андријаном Максимовић дипл.инж.арх. је својим пројектима стамбених, хотелско-апартманских објеката, стамбених кућа, ентеријера разних објеката допринео лепшем изгледу Ваљева и Дивчибара, али и многим другим градовима и туристичким центрима широм земље.

  1. У области медицине и бриге о здрављу:

ПРИМ.СПЕЦ.ДР МЕД. РАДИ СУБОТИЋ

Прим. спец. др мед. Рада Суботић, рођена је 1959. године у Пецкој. Основну школу завршила је у Пецкој као ђак генерације и носилац дипломе Вук Стефановић Караџић. Средњу Медицинску школу „Др Миша Пантић“ у Ваљеву завршила је 1979. године као ђак генерације и носилац дипломе Вук Стефановић Караџић. На Медицинском факултету Универзитета у Београду дипломирала је 1985. године. Одмах по завршетку студија започиње лекарски стаж у Општој болници Ваљево, где добија запослење за стално, као доктор медицине у служби за Унутрашње болести, где ради до данас. Специјализацију из интерне медицине завршила је 1996. године, а ужу специјализацију из алергологије и клиничке имунологије 2003. године. Стручно звање примаријус стиче 2008. године. У зборницима радова, на стручним састанцима, али и домаћим стручним индексираним часописима презентовала је или објавила 40 радова у сажетку или целости. Члан је српског лекарског друштва, Европског удружења алерголога и клиничких имунолога, Удружења алерголога и клиничких имунолога Србије, као и члан Управног одбора алерголога и клиничких имунолога Србије. За успешан рад у области интерне медицине добија Признање од Српског лекарског друштва 2007. године. Током свог радног века од готово четрдесет година, награђивана је више пута на предлог њених руководилаца за пожртвованост на раду.

  1. У области социјалне заштите и хуманитарног рададодељују се две награде: СВЕТОСАВСКОЈ ОМЛАДИНСКОЈ ЗАЈЕДНИЦИ ЕПАРХИЈЕ ВАЉЕВСКЕ и припадницима Ватрогасно-спасилачког одељења МУП-а РС у Ваљеву БОРИ СТОЈАНОВИЋУ, НЕМАЊИ МАЛЕТИЋУ, ДАРКУ ЖИВЧИЋУ И НЕНАДУ НЕНАДОВИЋУ

Светосавска омладинска заједница основана је по благослову блаженопичившег Епископа Милутина 2008. године, а данас постоји и обавља своју мисију са благословом Епископа ваљевског Г. Исихија. Њихова главна мисија јесте брига о младима, њиховом духовном животу, подизање културне свести и очување и неговање традиције српског народа. Кроз све ове године постојања Светосавска омладинска заједница је реализовала велики број акција а кроз саму заједницу прошло је преко 600 младих. Највећи допринос су показали кроз харитативно деловање у нашој средини, односно помагању болеснима и сиромашнима. Велики део деловања Светосавске омладинске заједнице усмерен је на очување животне средине кроз многе еколошке акције. Последњих неколико година чланови Светосавске заједнице су се посебно посветили хуманитарном раду, односно помагању социјално угроженим и болесним грађанима и донели радост у домове бројним ближњима, којима је помоћ потребна. Неки су обрадовани огревом за зимске дане, неки храном и другим кућним потрепштинама, они најмлађи школским прибором, а сви пруженом руком и спознајом да нису сами ма колико време у којем живимо било обележено материјалном оскудицом и разним ограничењима. Претходну годину обележиле су разноврсне акције и дешавања у СОЗ-у. Чланови СОЗ-а прикупљају храну, огрев и остале неопходне ствари за нормалан живот и односе их породицама које су у тешкој материјалној и животној ситуацији. Евидентна је и одлична сарадња са Колом српских сестара и Православном народном хришћанском заједницом, са којима током године заједнички организују хуманитарне акције за најугроженије породице, као и осетљиве групе, као што су деца и млади са посебним потребама.

Бора Стојановић, Немања Малетић, Дарко Живчић и Ненад Ненадовић, су припадници Ватрогасно-спасилачког батаљона у Ваљеву, који су учествовали у оквиру тима Министарства унутрашњих послова у потрази и спасавању лица након разорног земљотреса који је погодио Турску, 6. фебруара 2023. године. Током свог боравка у Турској, српски спасилачки тим у коме су учествовали ватрогасци-спасиоци из Ваљева пронашао је и извукао из рушевина 23 жртве земљотреса, али су спасили из рушевина и 3 особе. Захваљујући њиховој храбрости и раду, три особе су добиле шансу за нови живот. Одазивајући се позиву за учешће у мисији спасавања, јасно су показали да њихова оданост позиву коме служе, оданост држави, својим колегама и оданост човекољубљу и потреби да се сваки живот спасе, је изнад свих националних, верских, политичких и других подела, па чак и изнад сопственог живота.

Бора Стојановић, рођен је 1978. године у Ваљеву, где је завршио Техничку школу „Милица Павловић“. Од 2003. године припадник је Ватрогасно-спасилачког батаљона Министарства унутрашњих послова Републике Србије у Ваљеву.

Немања Малетић, рођен је 1977. године у Ваљеву где је завршио Техничку школу „Милица Павловић“. Од 2003. године припадник је Ватрогасно-спасилачког батаљона Министарства унутрашњих послова Републике Србије у Ваљеву.

Дарко Живчић, рођен је 1980. године у Краљеву. Завршио је средњу војну школу у Пожаревцу. Од 2008. године припадник је Ватрогасно-спасилачког батаљона Министарства унутрашњих послова Републике Србије у Ваљеву.

Ненад Ненадовић,рођен је 1984. године у Ваљеву. Након завршене Техничке школе, завршио је Вишу школу „Београдска академија пословних струковних студија“. Од 2008. године припадник је Ватрогасно-спасилачког батаљона Министарства унутрашњих послова Републике Србије у Ваљеву.

  1. У области хуманости додељују се две награде: ПРОФЕСОРУ ДР МИЛАНУ А. НЕДЕЉКОВИЋУ И КАТАРИНИ ЧОЧОВИЋ, постхумно

Професор др Милан А. Недељковић рођен је 1957. године у Београду. Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду 1982. године. Специјалистичке студије завршио је 1991.године у истој установи, а специјализацију из области кардиологије је завршио 2011. године. Магистрирао је на Медицинском факултету у Београду 1989.године из области кардиологије са темом „QTc интервал у акутном инфаркту миокарда“. Докторирао је 1999. године на Медицинском факултету у Београду из области кардиологије са темом „Ергоновински тест у предикцији коронарног артеријског спазма“. За редовног професора на Медицинском факултету у Београду изабран је 2013. године. Професор Милан А.Недељковић, 2004. године дао је допринос у набавци првог мултислајс скенера SOMATON4 који је стигао у Србију и донет у Ваљево. Иницијатор је отварања ангио сале у Општој болници Ваљево, која је почела са радом 2010.године. Учествовао је у едукацији доктора, медицинских сестара и техничара из Ваљева који су долазили на обуку у ангио салу Клинике за кардиологију, Универзитетског клиничког центра Србије. Од Српског Лекарског Друштва добио је следеће награде: Годишња награда Српског Лекарског Друштва за научноистраживачки рад 2014.године, Златна плакета 150 година СЛД, Српско Лекарско Друштво, Београд 2022 и Годишња награда Српско Лекарско Друштво за „Животно дело“ 2022. Учествовао је у укупно 868 научних публикација, од чега 81 у водећим стручним научним часописима са Current Contents (CC) или Sciences Citation Index (SCI) листе, а од тога 8 као аутор. У децембру 2010.године у Здравственом центру „Ваљево“ отворио ангио салу и урадио прве интервенције на срцу.

Катарина Чочовић „МАЈКА ХРАБРОСТ“ је својом вером, енергијом и храброшћу успела да уједини Ваљево, Србију и цео регион! И у најтежим тренуцима своје борбе, она је показала хуманост и према другим људима који су водили животне битке и помагала да прикупе средства за лечење, преусмеравала им и део средстава која су била намењена за њено лечење! Додела награде Катарини Чочовић, постхумно је симбол јединства и награда свима који су на било који начин учествовали у акцији.

  1. У области уметности и културе: МИЛИЦИ ЈАНЕВСКОЈ И НЕБОЈШИ МИЛОВАНОВИЋУ

Милица Јаневски је рођена у Ваљеву, 1986. године, где је завршила Ваљевску гимназију, да би потом дипломирала основне академске студије глуме на Академији уметности у Новом саду, у класи професорке Јасне Ђуричић, а након тога и мастер студије код професора Томе Јанежића. Милица је позоришна, телевизијска и филмска глумица, која је 2023. годину обележила улогама у серији Пад, Деца зла, Тома, филмовима Покидан и Недеља, док је у претходним годинама имала улоге у серијама Кости, Адвокадо, Убице мога оца, Бунар и многим другим. Дибитница је многих вредних награда и признања широм земље и региона.

Небојша Миловановић је рођен у Ваљеву, 1974. године, где је завршио Ваљевску гимназију. Дипломирао је на Факултету драмских уметности Универзитета у Београду 1999. године у класи професора Владимира Јевтовића, од када је члан Југословенског драмског позоришта. Током 2023. године је имао запажене улоге у ТВ серијама Лако је Ралету и Позив, док је претходним годинама имао улоге у филмовима Лајање на звезде, Буре барута, Бело одело, Кордон, Слободан пад, Талог, Панама, Како су ме украли немци, као и у бројним серијама Војна академија 1, 2 и 3, Позориште у кући, Заборављени умови Србије, Последња аудијенција, Сумњива лица, Корени, Фолк, Чизмаши, Државни службеник, Јужни ветар, 12 речи, Камионџије д.о.о., Тајне винове лозе, Каљаве гуме, Једини излаз, Бележница професора Мишковића, Азбука нашег живота, Бранилац и Црна свадба. Поред класичне глуме, Небојша Миловановић ради и стендап комедију, тј. Стендаун са Небојшом Миловановићем, за коју је добио и неколико награда.

  1. У области спорта: МИЛАНУ МАРКОВИЋУ, атлетичару

Милан Марковић је рођен у Ваљеву, 2006 године, до своје седме године живео је у селу Вујиновача. Упоредно учећи и нижући добар успех, почео је да се бави спортом. У почетку били су то фудбал и атлетика, да би се врло брзо определио за “Краљицу спортова” – Атлетику. Своје прве кораке у атлетици направио је у АК “Металац” Ваљево код тренера Харија. У међувремену је постао члан “Top Jump” клуба, који води прослављени српски атлетичар Драгутин Топић. Једнако као на атлетским стазама успешан је и у Медицинској школи, где похађа трећи разред физиотерапеутског смера и има оцену 5,00. Од почетка до данас, даровити и вредни Милан освојио је преко 150 медаља и пехара на такмичењима у свим узрастним категоријама, првак је Србије у трци на 2000 метара, а осмо место држи на Балкану. Члан репрезентације Србије постао је 2023. године. Таленат, предан рад и низ вредности које својим примером сведочи Милан Марковић, препознао је и преосвећени Епископ ваљевски Г. Исихије. На пријему у Владичанском двору, духовни отац овдашњег верног народа уручио је Милану Марковићу једнократну спортску стипендију, уз благослов за његов таленат и труд, који доносе сјајне резултате на радост и понос земљи и народу.

II СПЕЦИЈАЛНЕ НАГРАДЕ

  1. За животно дело: МИЛОШУ КОВАЧЕВИЋУ, постхумно

Милош Ковачевић рођен је 1992. године у Ваљеву. Завршио је средњу Економску школу у Ваљеву, а дипломирао на Факултету за Међународну економију Универзита Мегатренд. Радни век је отпочео у Телекому Србија. За одборника Скупштине града Ваљева и председника Савета за младе биран је 2016. године. Одрастање у граду знаменитих личности српске историје и љубав према отаџбини навела га је да се посвети служењу својој држави. Већи део његовог друштвеног активизма био је у фокусу српско-руске сарадње. Организовао је више пројеката културне, друштвене, политичке и економске сарадње између Републике Србије и Руске Федерације. Награђен је за труд у развоју омладинске сарадње две земље медаљом руског Председника Владимира Владимировича Путина. Од 2021. до 2022. године био је саветник у Министарству спољних послова Владе Републике Србије, а од 2023. године саветник у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Милош је пуно радио на помирењу борачких и удружења за неговање традиције ослободилачких ратова Србије. Влада Републике Србије 2. августа 2023. године, именовала је Милоша за помоћника министра Николе Селаковића, у сектору за борачко-инвалидску заштиту. Милошев активизам, хумано и професионално деловање огледа се у следећим делима: иницијатор братимљења града Сочија, Руска Федерација и града Ваљева, Република Србија; обновитељ и најмлађи председник Канцеларије за младе града Ваљева; оснивач Центра за српско-руску сарадњу; вишегодишњи председник омладине и секретар друшта српско-руског пријатељства „Слободан Лазић Цимер“ Ваљево; прикупљао хуманитарну помоћ за социјално угрожене ратне војне инвалиде; приложник храмова Српске Православне Цркве и бавио се хуманитарним радом у оквиру Светосавске омладинске заједнице Епархије ваљевске. Трагично је настрадао 26. августа 2023. године, током повратка са службеног пута. Одлуком Главног одбора Удружења ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца одликован је 16. септембра постхумно Орденом Војводе Вука – У знак признања за допринос у очувању светле традиције добровољачког покрета и угледа Удружења.

  1. За афирмацију Града: БРАНКУ КОВАЧЕВИЋУ, кошаркашу

Бранко Ковачевић, дипл. саобраћајни инжењер, рођен 1957. године у Ваљеву. Своје дечаштво и младост провео је у Ваљеву, и цео свој живот посветио спорту и репрезентовању нашег града. Своју спортску каријеру започео у је КК „Металац“ као кадет 1965. године. За сениорски тим је дебитовао са свега 17 година – 1968. године. Касније као талентовани и перспективни играч стигао је до најбоље јуниорске селекције, а 1970. године као јуниорски репрезентативац Југославије освојио златне медаље на јуниорском првенству Балкана и Европе. Учествовао је и дао значајан допринос уласку КК „Металац“ у Савезну кошаркашку лигу, која је у то време била најјача кошаркашка лига у Европи. Три пута је проглашаван за спортисту града Ваљева. Био је члан универзитетске екипе Југославије на Универзијади у Софији 1977. године. У КК „Црвена Звезда“ играо је пет сезона, где је био капитен и један од најбољих играча и стрелаца. Играчку кошаркашку каријеру је завршио 1986.године као играч љубљанске Олимпије, у којој је провео две сезоне и дао значајан допринос. Бранко као некадашњи ваљевски кошаркаш и успешан спортски радник, који годинама значајно учествује у спортском и културном животу Ваљева, никада није заборавио град своје младости и увек се трудио да му допринесе у могућој мери. Као суоснивач хуманитарне организације „Унитас“, Бранко се више од десет година бави хуманитарним радом, који још увек траје.