Кроз пројекат „Аутрич-пилотирање програма добре праксе у Ваљеву“ обухваћено је преко 90 корисника, углавном из старачких и самачких домаћинстава, који живе на селима, заборављени од свих и у веома тешким условима.  

Овај пројекат, вредности скоро 25.000 долара је финансиран са 80% од стране Шведске Владе и UNDP-a , a 20% oд стране Града Ваљева.

Данијела Ђурђевић из Центра за социјални рад „Колубара“ (ЦСР „Колубара“), који је био партнер на пројекту је директно радила са корисницима на терену и том приликом су обишли најудаљенија села у ваљевском крају.

„Обилазили смо особе са инвалидитетом и старачка самачка домаћинства у Доњем Таору, Суводању, Станиној реци, Миличиници, Ситарицама, Вујиновачи, Брезовицама итд. Трудили смо се да дођемо до свих оних који су ван институционалног оквира, који су тешко доступни систему социјалне заштите. Обишли смо 90 корисника, а од тог броја је само 36 било на евиденцији ЦСР „Колубара“. Информисали смо их о правима и услугама из области социјалне заштите, помогли смо им у прикупљању документације да би остварили неко право- једнократну новчану помоћ, посебну новчану помоћ, право на туђу негу и помоћ, увећани додатак. Уместо њих смо предавали захтеве ЦСР, упућивали их у неке друге установе као што је ПИО фонд, РФЗО, заказивали лекарске прегледе, носили намирнице, куповали лекове. Доста су нам у томе помогли и представници месних заједница, од којих смо и добили те информације, јер они знају какво је стање на терену и ко су најугроженији мештани села. Људи углавном нису упућени у то шта могу да остваре из области здравствене и социјалне заштите, нису уопште знали коме да се обрате и којим редоследом. Наилазили смо на људе који немају оверену здравствену књижицу 10,15 година, немају нове личне карте, живе у веома лошим условима, немају струју, воду, немају никакве приходе, али не желе да иду у дом и желе да остану у својој кући. У почетку су били неповерљиви, збуњени и изненађени. На крају када су остварили нека права, звали су нас телефоном, захваљивали се, плакали. Било је дирљиво. Зато сматрам да је ова услуга потребна граду Ваљеву, јер има доста људи који су онемогућени да остваре своје основне потребе“, закључила је Данијела Ђурђевић.

У име Програмом за развој Уједињених нација (UNDP) је говорио Ненад Петковић, координатор програма донација. Он је истакао да у Ваљеву има доста појединаца који посвећено раде на развоју града и сарађују са Програмом за развој Уједињених нација.

„Ово је део једног већег програма који се зове „Платформа за управљање јавним финансијама“ и који подржава Шведска Влада. Поред институционалне сарадње, постоји и овај део пројекта где радимо са локалним самоуправама и сарађивали смо са пет, међу којима је Ваљево. Радимо на јачању капацитета особља које ради на успостављању процедура за транспарентно финансирање пројеката цивилног друштва из јавних средстава“, рекао је Петковић.

Директорка Центра за социјални рад „Колубара“, Катарина Милићевић, као сарадник на пројекту је истакла да је значај овог пројекта што је омогућио да се допре до старачких домаћинстава, која немају никакве услове за живот нити приходе и која живе на сеоском подручју.

„Препознали смо да је то категорија која је највише угрожена, не само у Ваљеву, већ и у целој Србији. До њих се најтеже и долази. Пројекат је имао за циљ да мапирамо сва та домаћинства и све те старе људе који су најугроженији. Центри за социјални рад у Србији су дужни да раде на откривању који су то проблеми, које су рањиве групе и коме треба највише помоћи. Већ знате да радимо са мањком радника и да никада нисмо могли да дођемо до свих којима је потребна помоћ. Захваљујући Асоцијацији „Дуга“ и кроз овај пројекат дошли смо до пуно старачких домаћинстава, за које нисмо ни знали“, рекла је Катарина Милићевић.

Партнер на пројекту је био и Центар за интеграцију Рома Ваљево, а представник овог Центра Филип Грачанин је саопштио да је пројекат почео 15. октобра, док је на територији Ваљева кренуо 15. јануара.

„Од тада до сада смо досегли 272 различите особе и пружено је 672 различитих услуге. Центар за интеграцију Рома био је задужен за рад на терену са групама деце и младих који су укључени у рад и живот на улици и њих је било 13 девојчица и 16 дечака. Одраслих и старих који су укључени у живот и рад на улици било је 18 жена и 22 мушкараца, особа са инвалидитетом 19 жена и 21 мушкарац, младих ромске националности 21 девојчица и 32 дечака, ЛГБТ особа и њихових породица 9 жена и 18 мушкараца, особе које живе са ХИВ-ом 11 мушкараца, самачка старачка домаћинства у руралном подручју 41 жена и 31 мушкарац. Највише услуга је пружено старачким домаћинствима“, изнео је податке је Филип Грачанин.

Аутрич је социјални модел рада препознат у Европској унији и многим земљама света као један од набољих превентивних програма, намењених високо рањивим популацијама.

Координатор пројекта је  Александар Прица, из Асоцијације „Дуга“ из Шапца, који је објаснио да се појам аутрич (eng. Outreach) преводи као достићи некога, стићи некога напољу.

„То значи рад ван институционалних оквира. Наиме, стручни радници излазе на терен у време и на место где се наше циљне популације налазе. Када су празници, обилазимо цркве, гробља где проналазимо клијенте да их информишемо о томе која права имају. Људи који имају неку земљу у власништву, не могу да остваре социјалну помоћ, а они са 70, 80 година не могу да обрађују ту земљу. Ми досежемо до тих људи, а они често живе у најудаљенијим и неприступачним подручјима, без струје, воде, личних докумената, болесни и напуштени. Ми смо спона између клијената који припадају неким рањивим категоријама и институција. Да им покажемо која су њихова права, да их едукујемо и одведемо у институције“, појаснио је овај пројекат Александар Прица.