Дан државности, 15. фебруар обележен је данас у Ваљеву, полагањем цвећа на споменик Проти Матеји Ненадовићу.

У име града Ваљева, цвеће је положио Виктор Мићић, заменик председника Скупштине града, а делегацију Војске Србије је предводио командант Касарне пуковник Саша Стојиљковић.

“Данашњи дан, Дан уставности у Републици Србији, 15. фебруар 1835. године на великој скупштини у Крагујевцу усвојен је први модеран устав Републике Србије, који је поставио основе и данашње државости и данашњег уређења. Дефиниcао је власт на законодавну, судску и извршну. То је основа демократије и дан данас. У то време, то је био јако модеран устав и предњачио је на овим нашим просторима. Град Ваљево данас обележава овде на платоу испред споменика Проти Матеји Ненадовићу празник, који cе у Србији празнује два дана”, рекао је заменик предедника Скупштине града Виктор Мићић.

Дан државности Србије је државни празник Србије који се празнује 15. и 16. фебруара, а установљен је у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак и дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије – Сретењски устав. Овај датум је најбитнији датум у политичком, културном и историјском календару Србије.

Поред тога што је Дан државности, он је и Дан уставности Србије, као и дан сећања на почетак Српске револуције.

Поводом обележавања Сретења – Дана државности Републике Србије, службе Градске управе Ваљева неће радити у уторак 15. Фебруара и у среду 16. фебруара 2022.године. Први радни дан је четвртак 17. фебруар 2022.године.

Поред тога што је Дан државности, он је и Дан уставности Србије, као и дан сећања на почетак Српске револуције. Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године.

Прота Матеја Ненадовић је рођен 26. фебруара 1777. у Бранковини. Био је војвода у Првом српском устанку, али и оснивач и председник Правитељствујушчег совјета, што је прва српска Влада. Потом је као дипломата успостављао прве контакте са страним државама и силама тог времена- Русијом и Турском.

Прота Матеја је након Сече кнезова, Илије Бирчанина и његовог оца Алексе Ненадовића, са стрицем Јаковом покрену Први српски устанак у ваљевској и шабачкој нахији.

Поред ратничког и политичког значаја, оставио је трага и као писац, а његови „Мемоари“ су драгоцен документ тог времена.

Своју бунтовну природу је осим у Првом српском устанку исказао и у више наврата у периодима владавине кнеза Милоша и кнеза Михаила, када је због неслагања са њиховим начином владавине, најпре био пензионисан, а потом и морао да напусти Србију.

Доласком Александра Карађорђевића, постао је државни саветник. Умро је у Ваљеву 11. децембра 1854. године.

Споменик који се налази код Привредног суда у Ваљеву је дело академског вајара Мила Јевтића.