Данас се навршава 31 година од погибије војника Стојадина Мирковића из Горњих Лесковица, који је као деветнаестогодишњак страдао у Хрватској, у касарни у Беденику поред Бјеловара.

Породица Стојадина Мирковића и мајка Анка, са директорком школе „Милош Марковић“ у Доњим Лесковицама, Наташом Тадић Ђуковић и ове године је организовала помен у славу храброг војника из овог краја, који је прозван „Синђелићем подно Повлена“.

Најпре је на гробљу Лесковицама одржан помен, а потом су испред бисте у школском дворишту цвеће положили представници Војске Србије, које предводио командант Другог центра за обуку пуковник Саша Стојиљковић, у име града Ваљева цвеће је положио члан Градског већа Владимир Мишковић, представници Удружења ратних добровољаца 1912-1918. године и поштоваоци лика и дела Стојадина Мирковића.

Ученици ОШ „Милош Марковић“ су потом приредили пригодан програм.

Град Ваљево чува успомену на храброг младића и у току је процедура за израду спомен-бисте са његовим ликом у Спомен-парк на Јадру. Једна улица у Ваљеву која се налази на путу ка Мирковићевом родном крају, носи његово име.

Стојадин Мирковић је бранећи војни магацин, погинуо 29. септембра 1991. године са мајором Миланом Тепићем. Током рата на простору бивше Југославије, мајор Милан Тепић је суочен са опсадом касарне, у којој се налазило војно складиште, наредио војницима које је рат затекао на редовном служењу у ЈНА, да напусте касарну. Многи су заробљени, а многи су успели да се спасу. Ипак, млади Стојадин Мирковић је остао са својим мајором до последњег тренутка, јер се први пут оглушио о команду свог претпостављеног. Мајор Тепић је у жељи да бројно наоружање не допадне у руке припадника хрватске војске која би га користила за борбу против припадника ЈНА, дигао и себе и складиште у ваздух. Стојадина Мирковића је погодила зоља у оклопном транспортеру, у коме се налазио.