Удружење “Инжењери заштите животне средине”, у оквиру пројекта “Зелени инкубатор”, спровело је истраживање потенцијала града Ваљева за транзицију ка циркуларној економији.
Представљање студије „Полазне основе за транзицију ка циркуларној економији у Ваљеву“, одржано је данас у Градској управи Ваљева.

„Ми морамо напустити тај модел линеарне економије који имамо, а то је произведи-продај-баци и прећи у тај циркуларни модел. Сада је раст БДП- а Србије битно дефинисан транзицијом ка економији. Он каже да морамо да штетимо, да водимо рачуна о природним ресурсима, да штедимо енергију. Данас не можете пословати на тржишту ако немате тај утицај на локалну заједницу, на животну средину и то је разлог зашто је рађена студија о могућности локалне инфраструктуре, локалне економије која би могла да пређе ка тој циркуларности. Сведоци смо да слободно могу рећи имамо једну дозу бахатости када су у питању поступања према животној средини, а то је загађење водотокова, дивље депоније, сметлишта, паљење депонија, тако да је ово једна велика прилика.

Имаћемо индикатор одрживости, који ће јасно показати у неким параметрима како се једна локална заједница креће у целим тим процесима. Мења се мод пословања и зато сам сигуран да ће представљање ове студије креирати нову јавну политику када је у питању будућност Ваљева. Ми морамо схватити да у граду имамо и опасан отпад и разне врсте комерцијалног отпада, дакле морамо да подижемо локалну еколошку инфраструктуру. Уколико брзо не препознамо координате будућности, мислим да ћемо остати прилично скрајнути када су у питању инвестиције и напредак, а и када су у питању миграције“, нагласио је Синиша Митровић, директор Центра за циркуларну економију Привредне коморе Србије.
Како би се што боље препознали услови, потребе и могуће препреке у развоју и примени циркуларних пословних модела и охрабриле локалне заједнице, ЈКП, мала и средња предузећа, предузетници и удружења да започну трансформацију ка циркуларној економији, удружење „Инжењери заштите животне средине“, у склопу пројекта „Зелени инкубатор“, организовало је истраживање потенцијала 40 општина и градова у Републици Србији, међу којима је и град Ваљево.

„Оно што је кључ у тим истраживањима које смо спровели, јесте управо да сагледамо који су то потенцијали које једна локална заједница има да пређе са модела линеарне економије, тачније коришћења ресурса из природе на циркуларну економију, која ће од нас тражити један значајан ресурс, а то је знање. Оно што ће нам кључно фалити у целом том систему преласка на циркуларну економију јесте управо схватање процеса који се око нас дешавају, ресурса који су нам потребни и могућности које можемо да искористимо из онога што данас представља отпад. Тако да смо и у самој студији која је рађена то посматрали са два аспекта. Један који се односи на комерцијални отпад, тачније на оно што производе фирме и предузетници и са друге стране на комунални отпад, односно на отпад који свако од нас сваког дана производи.

У складу са тиме, оно што смо могли да урадимо и да добијемо кроз то истраживање јесте да пре свега оно што привредници у Ваљеву виде као један од показатеља и препрека на путу ка циркуларној економији, јесте неразумевање самог појма циркуларна економија, како међу грађанима, тако и међу другим привредницима. Врло често нисмо свесни да оно што нама представља оптерећење и отпад, може да буде улазна сировина за некога другог, који управо од те сировине може да направи свој производ. Данас са свим овим дешавањима и са друге стране са овим великим проблемима који настају у преносу ресурса са једне на другу локацију, приморани смо да се вратимо локално, мислећи о томе на који начин можемо ресурсе који постоје да искористимо оно што је нама локално потребно. То је из више разлога добро. Прво зато што нас тера да се окренемо ресурсима које смо до јуче сматрали нама сувишним и бацали, а са друге стране је добро, зато што на тај начин дефинитивно ћемо моћи да утичемо на смањење ефеката стаклене баште“, поручио је Игор Јездимировић, председник Удружења „Инжењери заштите животне средине“.

Саветник у Одељењу за локални развој, привреду и комуналне делатности Мирослав Пимић, у име градоначелника града Ваљева Лазара Гојковића, поздравио је све присутне госте, захвалио се организаторима и нагласио да је ова тема изузетно актуелна и важна, нарочито у данашње време, када смо сви сведоци експанзије, односно линеарне економије.
Студију „Полазне основе за транзицију ка циркуларној економији у Ваљеву“ припремило је удружење „Инжењери заштите животне средине“, у оквиру пројекта „Зелени инкубатор“, који се реализује у партнерству са Београдском отвореном школом и Младим истраживачима Србије, уз финансијску подршку Европске уније.