На данашњој 31. седници Скупштине града Ваљева, усвојена је Одлука о додели награде града Ваљева за 2022. годину, која се додељује 20. марта, поводом Дана града.

Председник Комисије за доделу награде града Ваљева др Зорица Јоцић, образложила је предлоге награда за највреднија достигнућа у Ваљеву.

Др Зорица Јоцић

НАГРАДЕ ЗА НАЈВРЕДНИЈА ДОСТИГНУЋА У ПОЈЕДИНИМ ОБЛАСТИМА

  1. У области привреде: ПРИВРЕДНОМ ДРУШТВУ ЗА ТРГОВИНУ, ПРОИЗВОДЊУ И УСЛУГЕ „ЖИЛЕКС-ТРГОВИНА“ Д.О.О. СТАВЕ

Предузеће „Жилекс-трговина“ основано је 2009. године. У првим годинама пословања основна делатност била је трговина на мало мешовитом робом. Годинама се предузеће развијало и проширивало делатност. С обзиром да је седиште у највећем малиногорју града Ваљева, окружено селима Суводање, Станина Река, Бобова и др. у којима се највећи број пољопривредних произвођача бави производњом воћа (малине, купине и шљиве) јавила се потреба за постојањем великог откупног центра који би задовољио потребе откупа воћа тог подручја. У јулу 2017. године „Жилекс-трговина“ д.о.о. инвестирало је у изградњу и опремање савремене хладњаче за воће, капацитета 500 тона. У току године ово предузеће откупи и преради око 1000 тона воћа, првенствено малине, купине и шљиве. „Жилекс-трговина“ д.о.о. Ставе има успешну сарадњу са око 300 пољопривредних газдинстава од којих је велика већина са подручја града Ваљева.
Оно што издваја ово предузеће од осталих откупљивача воћа је улагање у примарну призводњу воћа код пољопривредних газдинстава, коопераната, инвестирање у репроматеријал током производње све до бербе, откуп целокупне произведене количине воћа по тржишним ценама, што је од огромног значаја за пољопривредна газдинства.
Поред откупа и прераде воћа предузеће се успешно бави откупом и извозом обле грађе високог квалитета. „Жилекс-трговина“ је извозно оријентисано предузеће, око 90 % откупљеног и прерађеног воћа као и обле грађе извезе у државе Европске уније, Кину и САД.
Ово предузеће може да се похвали бројним признањима у сектору бизниса и то „Признање за 99 најуспешнијих компанија“ у делатности Прераде и конзервирање воћа и поврћа у 2021.години.

  1. У области пољопривреде додељују се две награде: ДР РАДОСАВУ ВУЈИЋУ И АЛЕКСАНДРУ ЛАЗАРЕВИЋУ

Др Радосав Вујић је рођен 1958. године у Грчићу. Звање дипломираног инжењера за сточарство на Пољопривредном факултету у Земуну стекао је 1981. године. Звање магистра стекао је 1989. године а годину дана касније и звање доктора наука. У периоду од 1981. до 1983. године био је руководилац за сточарство у ПИК „Пожаревац“ ЗЗ Мало Црниће. У Пољопривредној стручној служби Ваљево запослен је од 1983. године као шеф Одсека за сточарство а од 2003. до 2008. године као директор и саветодавац, а касније саветодавац. Учествовао је у већем броју научно-истраживачких пројеката из области сточарства. Објавио је као аутор и коаутор 25 научних радова на тему сточарства и пољопривреде. Члан је оцењивачких комисија у сточарству. Добитник је бројних награда и признања. Својим вишедеценијским радом у области пољопривреде дао је огроман значај на унапређењу сточарске производње, како на подручју града Ваљева тако и на читавом Колубарском округу, а посебно у области овчарства. Велики допринос дао је у ширењу гајења сјеничке овце у Колубарском округу, а и шире. Његов рад се манифестује и овчарском изложбом коју град Ваљево организује више деценија и без његовог стручног доприноса ова изложба не би била организована. Захваљујући овој изложби као и учешћу на Новосадском сајму пољопривреде, град Ваљево је промовисан на најбољи могући начин са својим пољопривредним произвођачима и овчарском производњом.

Пољопривредно газдинство Лазаревић налази се у селу Бранковина, недалеко од Ваљева. Носилац газдинства је Александар Лазаревић, стар 43 године. Основна делатност газдинства је интензивна воћарска производња, односно производња шљиве. Пре 10-ак година почиње да се бави интензивном вођарском производњом, и то производњом свежих и сушених плодова шљиве. Од тада су из године у годину подизани нови засади шљиве, чија се површина постепено повећавала и данас се шљива гаји на 13,50 хектара. Великим радом и улагањима тренутно су на територији града Ваљева једно од највећих произвођача воћа. Годишње се на газдинству произведе око 150 тона свежих плодова шљиве. Газдинство поседује и сопствену сушару за вође, капацитета 5 тона. Поред вођарства, домаћинство се бави интензивном сточарском производњом, односно производњом јагњећег меса, а ратарска производња одвија се на 30 хектара. Газдинство Лазаревића је пример многим младим пољопривредним произвођачима која су се одлучила да се баве пољопривредном производњом да су вишегодишњи рад, труд и улагање у знање, предуслов за одрживост газдинства и његов напредак.

  1. У области образовања и васпитања: ТАТЈАНИ РЕЉИЋ, професору разредне наставе

Татјана Рељић, рођена је 1975. године у Ваљеву. Завршила је Учитељски факултет у Сомбору, и већ дуги низ година ради као професор разредне наставе у ОШ „Сестре Илић“ у Ваљеву. Њено стручно усавршавање је вишеструко. Поред похађања разних обука и семинара сертификованих од стране Завода за унапређивање образовања и васпитања показује аутономију, афинитете и интеросовање са стицањем знања и вештина. Она је учесник у бројним пројектима у сарадњи са локалном заједницом, НВО-ма, фирмама, истакнутим стручњацима, институцијама, другим школама и мрежама, као што су: Шаљива одељењска заједница, Недеља здравља уста и зуба, Дигитални зврковци, Светско првенство у кошарци и многи други.
Добитник је многих награда и захвалница и то: Захвалница за активност „Првачке размишљанке“ обележавања Дана интелигенције 2022, „Учење на даљину трећа и осма недеља“, Награђен час математике и „Црвенкапа“ час српског језика који се налази у бази знања Дигиталне ризнице 2018/19.
Татјана искаче из профила типичног просветног радника. При посети њеним часовима може се видети задовољан учитељ посвећен унапређивању образовно-васпитног рада користећи нове приступе. Њој је ученик на првом месту, своје ученике подстиче, мотивише и подржава, она је учитељица која воли, а са таквом учитељицом се лакше учи. На њеним часовима се ствара магија у учионици, она претаче градиво у тематске целине, осмишљава пројектне задатке који се реализују током дужег времена, обучава ученике да користе различите стратегије учења, обезбеђује онлине ресурсе. Од сасвим обичне лекције прави незаборавну авантуру и за себе и за своје ученике.
Прелазак на онлајн наставу у марту 2020.године, за време пандемије већина наставника је дочекала неспремно али за Тању и њене Зврковце није било изненађења. Своја знања и искуства несебично преноси и на своје колеге, она је узор својим ученицима, подстиче њихову интелектуалну радозналост и темељно их ангажује у усвајању нових знања и вештина.

  1. У области стваралаштва и постигнућа ученика и студената: МИЛИВОЈУ ЈОВАНОВИЋУ, ученику Музичке школе „Живорад Грбић“

Миливој Јовановић рођен је 2006. године у Ваљеву. Потиче из породице у којој се са колена на колено преноси љубав према виолини и музици. Он је четврта генерација виолиниста у породици. Своје музичко образовање започиње 2014. године у Музичкој школи „Живорад Грбић“ као полазник припремног разреда, наредне године уписује први разред виолине а сада је ученик другог разреда средње школе у класи професорке Ангелине Новаковић. Од тада, па до данас, Миливој ређа успехе на такмичењима републичког и међународног карактера. У Школској 2021/2022 години учествовао је на 10 такмичења и остварио запажене резултате. У току 2021. године остварио је: 1. награду на Републичком такмичењу музичких и балетских школа Србије; 1. награду на Фестивалу гудача Шабац; 1. награду на финалној смотри талената у Сремским Карловцима; 3. награду на међународном такмичењу „Индијска чипка“ у Словенији. У току 2022. године: 1. награду од максималних 100 поена, као апсолутни победник остварио је на Фестивалу гудача Шабац; 2. награду на републичком такмичењу у организацији удружења музичких и балетских педагога Србије; 1. награду као победник категорије „Гварнерифест“ – првом међународном фестивалу гудача у Бањи Ковиљачи; 1. награду – као победник категорије на Фестивалу гудача „Златне степенице“ Ваљево; 1. награду као члан гудачког оркестра – апсолутни победник на Фестивалу гудача „Златне степенице“ Ваљево. У јуну 2022. године наступио је и на престижном такмичењу „Охридски бисери“ у Охриду, са проласком у другу Етапу такмичења. Он је уједно и први виолиниста из Музичке школе који се представио на овом такмичењу.
Члан је КУД-а „Крушик“ са којим је активно наступао на турнејама по Србији и Босни и Херцеговини. Тренутно је део филмског пројекта КРУНА, музичке бајке о слави, љубави и успеху, продуцента Василија Никитовића и музичког директора Горана Бреговића.

  1. У области науке, иновације и проналазаштва: ДР АЛЕКСАНДРИ КРСТИЋ, ванредном професору Електротехничког факултета у Београду

Др Александра Крстић рођена је 1986. године у Ваљеву, где је завршила Основну школу „Сестре Илић“ и Ваљевску гимназију, као носилац Вукове дипломе. На Електротехничком факултету у Београду дипломирала је 2009. године са просечном оценом 9,89 а Мастер студије завршила је са просечном оценом 10. Докторске студије на Електротехничком факултету уписала је 2010. године на модулу Управљање системима и обрада сигнала, а докторску дисертацију је одбранила 2017. године. У децембру 2022. године изабрана је у звање ванредног професора за ужу научну област аутоматика. Током школовања била је стипендиста града Ваљева, Републичке фондације за развој научног и уметничког подмлатка, Фонда за младе таленте Републике Србије, као и Института „Михајло Пупин“- Аутоматика. Током досадашње каријере била је аутор или коаутор 6 радова у међународним научним часописима са SCI листе, 9 радова у научним часописима, 36 радова на међународним конференцијама и 13 радова на домаћим конференцијама. Учествовала је у реализацији 15 међународних, националних, истраживачких, развојних и мултидисциплинарних пројеката. Др Александра је поносни некадашњи члан друштава и учесник образовних, истраживачких и спортских активности организованих у Ваљеву. Поред тога, била је и дугогодишњи члан фолклорних секција ваљевског „Абрашевића“ и београдског „Бранка Крсмановића“.

  1. У области медицине и бриге о здрављу: ДР БРАНИСЛАВУ ЈОВАНОВИЋУ, специјалисти опште медицине

Др Бранислав Јовановић рођен је 1975. године у Ваљеву. Завршио је Медицинску школу у Ваљеву, Медицински Факултет у Крагујевцу а специјалистички испит из опште медицине положио је на Медицинском факултету у Београду. У Дому здравља Ваљево у Служби опште медицине ради од 2008. године. Функцију помоћника директора Дома здравља Ваљево обављао је у периоду од 2016. до 2018. године. За шефа Одсека медицине рада постављен је 2020. године, а од 2022. године је начелник Службе за одрасло становништво, медицину рада, општу службу и околне амбуланте. Др Бранислав је најпре добар колега, увек са осмехом на лицу и поред највећег броја пацијената. Увек и у свако доба спреман је сваком да помогне, не правећи разлику међу људима.

  1. У области социјалне заштите и хуманитарног рада: УДРУЖЕЊУ ФУДБАЛСКИХ СУДИЈА ГРАДА ВАЉЕВА

Удружење фудбалских судија постоји одавно али се знатно активирало и доживелу велику експанзију од августа месеца 2022. године, доласком Владимира Николића, бившег савезног фудбалског судије на место председника Удружења. За мање од пола године удружење је имало девет хуманитарних акција. Оне су се огледале кроз помоћ у виду намирница, хемије, школског прибора, играчака, као и давања крви. Својим хуманитарним радом помогли су бројним породицама, и то: породици Продановић из Ваљева (обезбеђене намирнице, хемија и школски прибор), Вилотијевић из Доњих Лесковица (обезбеђене намирнице и играчке), Илић из Ваљева (обезбеђен дрес фудбалског репрезентативца Немање Видића који има пристојну аукцијску цену), Павловић из Доње Буковице (обезбеђене велике залихе хране), Васовић из Ваљева (обезбеђене намирнице), Марковић из Доње Буковице (обезбеђена храна, обућа, одећа, као и електрични уређаји), Стевановић из Ваљева (обезбеђене намирнице, слаткиши и друге потребне ствари) и Николић из Ваљева (обезбеђена новчана средстава за лечење). Важно је напоменути, да су породице којима је помоћ пружена вишечлане и лошег материјалног стања, као и да су хуманитарне акције спроведене у координацији са Центром за социјални рад. Удружење је учествовало на свим хуманитарним турнирима у граду и увек су свој допринос дали из срца, без наплаћеног хонорара. О хуманитарном раду фудбалских судија извештавали су редовно лист Напред, Спортски журнал, ТВ ВА плус, ТВ Марш, као и РТС.

  1. У области хуманости додељују се две награде АЛЕКСИ ФИЛИПОВИЋУ И МАРИЈИ НИКШИЋ

Алекса Филиповић директор Погона Ваљево ЕМС АД уз помоћ импресивне механизације, људства и финансијских средстава у 2022. години урадио је доста хуманих дела. У ОШ „Милош Марковић“ Доње Лесковице финансирана је набавка, транспортовање и уградња најквалитетнијег ламината – донација вредна 200.000 динара; у истој школи финансирана је фарба за уређење дворишта и ограде, као и дугогодишња традиција поклањања прибора за ученике ове школе; затим финансирано је пројектовање, набавка и испорука целокупне инсталације за грејање. Уградња уз куповину новог грејног тела, очекује се у току 2023. године. У Регионалном центру Министарства одбране Ваљево у претходне две године доста се улагало, а током 2022. године финансирана је куповина и уградња две климе 21 БТУ за потребе грејања/хлађења ходника у оквиру Регионалног центра МО Ваљево. Донација вредна 140.000 динара. Такође, поклоњена је и једна коришћена клима са уградњом запослених ЕМС АД, коа и нов STIHL усисивач за индустријско чишћење, уступљен је и коришћењи намештај у јако добром стању. Као најбитније у 2022. години издваја се подухват запослених ЕМС АД на челу са Алексом Филиповићем у смислу орезивања и сечи великих стабала у кругу Регионалног центра Министарства одбране. Поред наведеног вредне помена су и донације Горану Ћесаревићу из Врагочанице, самохраном родитељу са троје деце. Затим, у августу 2022. године у Храму Светог Великомученика Георгија у Ваљеву извршени су радови у виду специјалне механизације и људства за управљање са корпом због радова на кречењу дела испод куполе цркве, као и радови на монтажи лустера тешког 1600кг у цркви Светог Саве у Бајиној Башти.
Марија Никшић, рођена је у Ваљеву, живела је у Београду и Прагу, али увек била присутна у Ваљеву и гледала да хуманитарним радом допринесе јавном добру, али и појединцима, којима је помоћ била потребна. До сада је у многоме допринела не само у родном граду већ и у Србији. Учествовала је у изради стратегије комуникације и промоцији кампање „Заједно До Победе за Специјалну Олимпијаду Србије“. У слободно време бавила се хуманитарним радом кроз ангажовање у прихватном центру за избеглице са Блиског истока. Са начелником гинеколошког одељења Опште болнице у Ваљеву Ненадом Димитријевићем, Светланом Марковић и Владимиром Марићем основала је удружење Роди се на лепом месту, чији је циљ био да се прикупе средства за опремање гинеколошко-акушерског одељења Опште болнице у Ваљеву. Годинама уназад Марија је својим несебичним залагањем организовала хуманитарна дешавања и омогућила да многе фирме али и појединци донирају велика новчана средства за хитно лечење деце у иностранству, којима је то био једини начин да преживе. Прошле 2022. године, својим ангажовањем на прикупљању новчаних средстава али и својим контактима у Прагу допринела да наша суграђанка Елена Крстивојевић добије преко потребну медицинску помоћ, која јој је спасла живот.

  1. У области уметности и културе: МЕШОВИТОМ ХОРУ ВАЉЕВСКЕ ЦРКВЕ „ХАЏИ РУВИМ“

Мешовити хор Ваљевске цркве „Хаџи Рувим“ основан је 1993. године при Цркви покрова Пресвете Богородице у Ваљеву. Назив је добио по архимандриту манастира Боговађа, Хаџи Рувиму Нешковићу, једној од најугледнији личности међу Србима крајем 18.века. Поред редовног певања на Светим Литургијама и другим црквеним обредима, хор је имао и велики број концерата у Србији, Црној Гори, Републици Србији, Румунији, Мађарској, Аустрији, Немачкој, Чешкој и Словачкој. Поводом 2000 година Хришћанства, са благословом Епископа шабачко-ваљевског Г. Лаврентија, хор је снимио први диск и касету духовне музике под називом „Богородице Дјево“. Успеси на бројним наступима били су повод да хор изда још два диска под називом „Тебе појем“ и „Наше химне“. Хор је 2006. године представио нашу земљу на 18. „Хорским данима“ интернационалном хорском фестивалу у Трнави у Словачкој и освојио 1 место у категорији духовне и 2. место у категорји световне музике. Године 2007. хор бележи изузетан наступ у Београду, на концерту у гларији САНУ. Од 2001. године, Црква Покрова Пресвете Богородице и хор „Хаџи Рувим“ организују у Ваљеву смотру хорске музике под називом „Госпојински сусрети црквених хорова“ а од 2009. године сусрети добијају интернационални карактер. Епископ ваљевски Г. Милутин одликовао је хор Орденом Светог Владике Николаја. Од 2018. године, духовник Мешовитог црквеног хора је јереј Драган Станојевић, свештенослужитељ при Покровском храму и вероучитељ у Економској школи Ваљево.

  1. У области чување и неговање традиције ваљевског краја: АКУД „КОСТА АБРАШЕВИЋ“ ВАЉЕВО

АКУД „Коста Абрашевић“ основано је 2018. године и за само 4 године постојања окупило је више од 200 чланова друштва и остварило низ успешних наступа у земљи и иностранству. Ово друштво поред наступа у иностранству и широм Србије специфично је и по посебним концертима са елементима аудиовизуелних садржаја. Творац је атипичних концерата са насловом „Завештање“ који за тему има историју Србије са посебним освртом на Косово и Метохију. Спецификум овог догађаја који је приређен за ваљевску публику је и постављање тзв. српског риверденса под називом „Морава“ у ком су играчи показали посебно умеће и вештине, најављујући тиме и трећи део Завештања. Само друштво организовано је у пет фолклорних група у оквиру којих своје играчко умеће унапређују готово све генарације, почев од најмлађих играча узраста од 6 година до оних искусних најстаријих од 60 година. Мада посебан аспект у раду овог друштва је посвећеност раду са децом, који је дао најпре видљиве резултате на бројним наступима са којих су се враћали са вредним признањима. Рад са децом одвија се не само у сали за вежбање и припреме, већ и ван ње. Ово друштво има и свој оркестар који играче успешно прати на наступима и доприноси аутентичности извођења. Поред Италије, Румуније, Грчке, Бугарске, Пољске, играчи овог друштва путовали су и у Португалију где су учествовали на међународно признатом CIOFF- овом фестивалу. Друштво је организатор и манифестације „Сусрети Абрашевића“ који сваке јесени у наш град доведе бројна културно уметничка друштва из Србије. Само на прошлогодишњим сусретима, друштва из чак 8 градова били су гости нашег града.

  1. У области информисања и друштвеног ангажовања: ПРЕДРАГУ ЛУЧИЋУ, новинару

Предраг Лучић рођен је у Ваљеву 1963. године, где је завршио Вишу правну школу „Прота Матеја Ненадовић“. Од 1987. године се активно бави новинарством, најпре у Радио Ваљеву где је од хонорарног сарадника, постао уредник програма. Након 14 година проведених у Радио Ваљеву, одлази на место директора и главног и одговорног уредника Јавног предузећа Телевизија Ваљево. Као новинар и главни и одговорни уредник Телевизије Ваљево Плус ради од 2015. године. Једно време провео је на месту уредника заједничког програма 101 (РТС). Био је уредник и знатног броја часописа „Тешњарски гласоноша“. Бави се лектуром и коректуром новинских и других текстова. Током новинарског рада у телевизији Ваљево Плус обрађивао је различите теме. Најчешће се бавио питањима пољопривреде. Урадио је близу 400 емисија „Плодови“ у којима су обрађене бројне теме из пољопривреде ваљевског краја. Вредно је пратио све манифестације које организује град Ваљево и гледаоцима представљао занимљиве личности из нашег окружења.

  1. У области спорта: ЉИЉАНИ РАНКОВИЋ, одбојкашици

Љиљана Ранковић рођена је 1993. године у Ваљеву. Још као девојчица гајила је љубав према спорту коју је ненамерно усадио њен старији брат. Своју каријеру почиње тачно пре двадесет година у Основној школи „Андра Савчић“, и на питање ко је заслужан за њен досадашњи успех у каријери, увек изговара два имена Миле Теодосић и Гроздан Триндић. Љиљана се већ са дванаест година прикључује првом тиму града и постаје њен најмлађи члан. Њена каријера креће узлазном путањом и са само четрнаест година напушта свој град и њена нова станица је одбојкашки клуб Визура у којем остаје наредних осам година. Са националним тимом освојила је три златне медаље балканског првенства, два европска и светско сребро. Као капитен одбојкашког клуба Визура осваја четири титуле шампиона државе, три супер купа и два купа. Неколико пута добија титулу најбоље играчице месеца, постаје мвп купа Србије а као врхунац њене каријере 2015/2016 проглашена је за најбољу играчицу Србије. Са одбојкашким клубом Кан у Француској осваја супер куп, куп и титулу првака државе. Након вишегодишње успешне интернационалне каријере, тешке повреде, одлучује се за повратак у своју земљу. Задуживши дрес одбојкашког клуба Уб са којим по први пут осваја националнисупер куп и постаје шампион државе и већ следеће године Србија има представника у лиги шампиона. Љиљана је најтрофејнији женски спортиста нашег града, која се поред своје каријере посветила образовању и хуманитарном раду. Имала је прилику да живи где је пожелела, изабрала је да буде у свом граду. Са својим људима, да заједно учинимо нешто за наш град и спорт.

СПЕЦИЈАЛНЕ НАГРАДЕ

За животно дело додељују се две награде: ЈОВАНУ МАЉОКОВИЋУ, џез музичару и МИЛОШУ ЈЕВТИЋУ, новинару и публицисти

Јован Маљоковић рођен је 1943. године у Ваљеву, где је завршио основну школу, Гимназију и Музичку школу – одсек кларинет. Уметничку каријеру је започео у Абрашевићу, и убрзо постао члан пратећег бенда Наде Кнежевић на њеним европским турнејама. „Јован Маљоковић-секстет“ основао је 1967. године, са којим наступа на највећим југословенским џез фестивалима. Са Ђорђем Марјановићем и Радмилом Караклајић одлази на 16 турнеја по Совјетском Савезу. Свирао је са елитом српске џез сцене Лалом Ковачем, Мишом Бламом, Милошем Петровићем….. У својој каријери сарађивао је и са Гораном Бреговићем и његовим оркестром „Оркестром за свадбе и сахране“, Рибљом чорбом, Бјелим Дугметом, Здравком Чолићем, Пилотима и др.. Оснивач је Балкан салса бенда са којим је снимио 10 албума. Добитник је награде за животно дело Џез фестивала Нишвил за 2015. годину. Дугогодишњи је директор и оснивач Ваљевског џез феста. У целој својој каријери са поносом је истицао да је Ваљевац и свом родном граду се увек враћао са нескривеном љубављу.
Милош Јевтић је рођен 1936. године у Горњој Буковици крај Ваљева, у учитељској породици. Новинарством се почео бавити 1952. године у ваљевским листовима Напред, Реч омладине, Средњошколац и Полет. Књижевност је дипломирао на Филозофском факултету у Београду. У Радио Београду је радио од 1974. до 2001. године, када је пензионисан. У Другом програму Радио Београда, био је новинар, а главни уредник осам година. Покренуо је једносатну емисију Гост Другог програма, у којој је обавио више од 800 разговора са најугледнијим личностима културе, уметности и науке. Крајем седамдесетих година прошлога века, почиње да објављује те разговоре у књигама. Тако је настала колекција Одговори. До сада је у њој објављена 221 књига. Разговори са личностима сродних занимања објављени су и у библиотеци Сведоци епохе „Службеног глансика“ која садржи 12 томова. Та библиотека „Службеног гласника“ на Сајму књига 2006. године проглашена је за најбољу едицију. Милош Јевтић је као уредник, новинар и публициста допринео уздизању новинарске професије и развоју културе и кроз остале многобројне активности којима се бавио. Сарадник је Народне библиотеке Србије САНУ и матице Српске, и председник Управног одбора фондације Драгојло Дудић. За новинарски рад Милош Јевтић је добио више награда: „Октобарску награду града Београда“, „Вукову награду Србије“ и награду „Златни беочуг“, као и награду Радио -телевизије Београд и Удружења новинара Србије, које су му додељене за животно дело. Председник Републике Србије 2019. године одликовао је Милоша Јевтића златном медаљом за заслуге. Први је добитник недавно установљене награде „Бели“, за допринос књижевности и култури. Иако већ дуго не живи у Ваљеву, свуда се представља као Ваљевац, чиме доприноси угледу ваљевског краја.

Комисија за доделу награде града Ваљева именована је решењем Скупштине града Ваљева 28.12.2022. године у следећем саставу: председник др Зорица Јоцић, чланови: др Милан Мирковић, Милош Милетић, Тијана Илић, Душан Новокмет, Слободан Алексић, Драган Росић, Милан Филиповић, Снежана Јовановић, Мицко Лепојевић и Зора Бојичић.