Ваљево је први град у Србији након Београда, у коме је синоћ у новој Градској галерији уприличена изложба и пројекција документарног филма, у част једном од најбољних тренера свих времена Божидара Маљковића.

Кроз изложбу “Божидар Маљковић – Веома француски живот”, приказана је целокупна каријера спортске легенде, а како је подсетио новинар ТВ Арена Спорт Ненад Костић, иницијатива за изложбу потекла је од Француског културног центра и жеље да подсете на историјски успех који је Божидар Маљковић направио 1993. године, када је Лимож одвео до титуле првака Европе, што је била прва титула клубског шампиона Европе за читаву Француску, укључујући све спортове.

“Каријера Божидара Маљковића је проткана историјским успесима. Југопластика је под његовим вођством први пут освојила титулу првака Европе, поменуо сам Лимож, Панатиникос који је пре неки дан освојио седму титулу европског шампиона, своју прву Евролигу је освојио под вођством Божидара Маљковића. Први европски трофеј у историји шпанских покрајина Андалузије је био онај који је са Уникахом, освојио наш трофејни тренер. У Београду сам парафразирао Кобија Брајанта, да је права дефиниција величине када се бавиш спортом и када напустиш тај спорт учиниш га већим него што је био, а то је управо оно што је Божидар Маљковић учинио у свакој средини у којој је радио, не само у овима где је освајао титуле европског првака”, казао је новинар Ненад Костић, уз захвалност градоначелнику Лазару Гојковићу, директорки Народног музеја Јелени Николић Лекић, директорки Међуопштинског историјског архива Бојани Савчић, без којих, према његовим речима, изложба не би била могућа у Ваљеву, које је иначе први град у Србији након Београда у ком је уприличена.

Ваљевској јавности приказан је и филм рађен у продукцији ТВ Арена Спорт, где је сумирана каријера Бождара Маљковића, као и документарни филм који је урадио француски L`Equipe.

Један од мотива за организацију ове изложбе у Ваљеву је и чињеница на коју је указао члан Градског већа Владимир Мишковић, а то је да су нам Олимпијске игре у Паризу “пред вратима”, те да их Француски културни центар и Божидар Маљковић промовишу на најбољи начин. Он се мало осврнуо на историјат Олимпијских игара, подсетивши на податак да иако нисмо имали такмичаре све до игара у Стокхолму, имали смо представника на првим модерним Олимпијским играма у Атини 1896. године – краља Александра, који је поред грчког краља једини који је био присутан од монарха тадашње Европе, а на пут до Атине ишао је преко Хиландара и Свете Горе. Друга занимљивост на коју је указао је да је практично српски олимпизам зачет у нашем граду, захваљујући генералу Светомиру Ђукићу, који је овде службовао.

“Други разлог који је мени можда за нијансу, мало чак и дражи од првог, је чињеница која је везана за саму кошарку. То је неко време када моја генерација интензивно прати спорт, кошарку, размишља, машта, то је једно време велике експанзије кошарке. Наравно да се кошарка данас шири, али пре свега у финансијском и организационом смислу, али у смислу кошаркашких идеја, прави златни рудник кошаркашких мисли су биле 80-их и 90-их године, то је просто невероватно, готово метафизички, управо са обе стране Атлантика. Једна невероватна плејада тренера који су дали толико нових кошаркашких идеја, да ви ако данас гледате тимове и играче из средине 80-их, са почетка 90-их година прошлог века, видећете један невероватан напредак, а наши тренери су наравно били лидери у свему томе. Можда су нам неки у почетку завидели, али су почели да уче од нас. Ако би неко рекао да ми данас немамо тако великих тренера, ја се не бих сложио са тим, јер сви ти људи су учили од нас. У тој кошаркци има мало Лиможа из 93. године, има мало Југопластике, мало Панатинаикоса и свих осталих тимова, тако да је то управо била једна чврста основа модерне кошаркашке игре која данас доживљава огромну експанзију”, поручио је је Мишковић.

Услед пословних обавеза и договорених састанака, Божидар Маљковић је синоћ био оправдано одсутан, али се у његово име присутнима обратио његов син Небојша Маљковић.

“Читајући знак на коме пише Народни музеј Ваљево, ми смо свесни шта овај град значи за нашу државу, за Србију. Сто метара одавде је почела еманципација наше државе. Из овог града је Десанка, из овог града је Матија, из овог града су Ненадовићи, бројни спортисти… Велика ми је част што поред овог логотипа почиње да се гледа филм о мом оцу. На тај начин ми спајамо нашу српску културу с једном француском културом, где је, с једном дозом поноса ја то морам да кажем, мој тата оставио дубок траг”, рекао је Небојша Маљковић.