Добитници награде града Ваљева

Представљамо вам добитнике награде града Ваљева за 2020. годину.

I  НАГРАДЕ ЗА НАЈВРЕДНИЈА  ДОСТИГНУЋА  У  ПОЈЕДИНИМ  ОБЛАСТИМА

1. у области образовања и васпитања: ВЕЉКУ ЋИРОВИЋУ, професору математике

Вељко Ћировић је професор математике у Ваљевској гимназији, који последњих десет година даје посебан креативни печат у популаризацији математике као научне и наставне дисциплине не само у Ваљеву, већ и у Србији.

У школској 2019/2020. години се истакао пре свега у основној области рада сваког наставника–настави. Вељко је креативно решио немогућност рада са ученицима због епидемиолошке ситуације, применом савремених наставних технологија и доступних образовних платформи. Успео је да у другом полугодишту 2019/2020. године и првом полугодишту школске 2020/2021. године, применом Zoom платформе и Google Meet програма, са својим ученицима постигне висок степен интерактивности (предавања, увежбавања, домаћи задаци…) и неутралише све примедбе на online наставу.

Најбољи доказ исказане наставне интерактивности су резултати професора Вељка Ћировића у области рада са обдареним ученицима, а позитивне импликације су награде његових ученика на Државном такмичењу и Српској математичкој олимпијади основних и средњих школа на којима су његови ученици учествовали и освојили треће награде.

Професор Ћировић је 2020. године одржао предавања на државним семинарима за наставнике и професоре Србије и Републике Српске, организовао је манифестацију „Дан броја ПИ“ у Ваљевској гимназији, припремао Ревијално математичко такмичење ученика основних школа у Србији, учествовао у раду научне организације Геогебра центар Београд, са циљем давања доприноса дигитализацији наставног процеса и повећања доступности електронских садржаја за учење.

Успешно координира рад Школе за љубитеље математике „Интеграл“, која је уписала 36. генерацију. Издао је књигу са Јожефом Б. Варгом „Збирка припремних задатака за математичка такмичења ученика 6. разреда“. Био је ангажован на међународним математичким догађајима у Ваљеву и у Србији током 2020. године. Као истакнути активиста Друштва математичара Србије и председник подружнице у Ваљеву допринео је да ова подружница буде једна од најактивнијих у Србији. Студент је Докторских студија на Математичком факултету у Београду.

2. у области стваралаштва и постигнућа ученика и студената додељују се две награде: МАРИЈИ ОБРАДОВИЋ, ученици и АНДРЕИ КАБИЋ, студенту

            Марија Обрадовић је завршила основну школу „Живорад Грбић“ у Ваљеву на одсеку флаута. Од септембра 2020. године је редован ученик првог разреда средње Музичке школе „Живорад Грбић“ и осмог разреда Прве основне школе, где је одличан ученик.

Наступала је на многобројним концертима и манифестацијама, као солиста и члан камерног ансамбла. Одржала је два солистичка концерта. Иако је по годинама јако млада, Марија је по резултатима и успесима које је до сада постигла веома запажена и у самом врху, раме уз раме са доста старијима од себе. Програм који изводи на флаути одавно је по зрелости и захтевности прерастао оквире њеног узраста. До сада се истакла по бројним, врло значајним успесима на домаћим, али и на европским такмичењима са којих се враћала са звањима лауреата – победника. Од 2018. године Марија је један од најмлађих полазника ЕМАРС мастер програма у Словенији, који је намењен школовању најуспешнијих младих уметника из Европе. Свирала је као солиста са Камерним гудачким оркестром словеначке филхармоније. У свом седмогодишњем школовању освојила је преко 60 награда, од којих 50 првих. У 2020. години освојила је бројне награде а неке од њих су: прва награда на Међународним сусретима флаутиста „Тахир Куленовић“ у Ваљеву, прва награда на Међународном такмичењу „Даворин Јенко“ у Београду, прва награда на Републичком такмичењу из солфеђа у организацији Удружења музичких и балетских педагога.

Ученик је генерације 2019/2020. године Музичке школе „Живорад Грбић“ за основну школу и добитница престижне награде „Живорад Грбић“ коју школа додељује најуспешнијем појединцу, који је успешно представљао школу на такмичењима у земљи и иностранству.

Андреа Кабић је студент Факултета примењене уметности у Београду, на одсеку конверзација и рестаурација слика и уметничких дела на папиру. Школу примењених уметности у Шапцу-образовни профил конзерватор културних добара Андреа је завршила као ђак генерације. Током школовања је изгубила мајку, али је уз несебичну и безрезервну подршку оца, успела да настави свој пут.

Носилац је дипломе Вук Караџић и добитница награда на значајним ликовним конкурсима. На 58. Ликовној манифестацији деце и омладине за награду Паја Јовановић, Андреа је била двострука добитница – освојила је прву награду и награду Градског музеја Вршац. На 59. Ликовној манифестацији деце и омладине за награду Паја Јовановић, Андреа је добила награду Градског музеја Вршац. На ликовном конкурсу који је 2019. године расписао РЖД Интернешнел из Русије освојила је другу награду. Победница је и добитница Златне палете на 38. Међународном уметничком конкурсу Битола 2020.

3. у области заштите животне средине: КЛУБУ АРС НОВА ИЗ ВАЉЕВА

              Клуб Арс Нова из Ваљева је удружење грађана основано 2001. године. Окупља ентузијасте, љубитеље природе, људе на добром гласу, истакнуте појединце и дугогодишње друштвене раднике који су дуго времена присутни на различитим дужностима у Ваљеву, западној Србији али и у Републици Србији. Основна мисија Клуба Арс Нова је промоција грађанских и традиционалних вредности Ваљева, ваљевског краја и западне Србије. У свом раду клуб је реализовао велики број пројеката који су имали за циљ обележавање јубиларних датума из прошлости ваљевског краја, многобројних догађаја, изложби и презентација. Клуб Арс Нова је 2020.-у годину посветио промоцији правих и природних вредности у нашем крају, низом едукативно промотивних и издавачких делатности како кроз конкурсе које је реализовао у оквиру којих је имао финансијску подршку за реализацију активности али који су увек имали обавезни део сопственог учешћа кроз давања услуга, добара и новчаних средстава.

У тешкој ковид години клуб је успео да одржи висок степен ангажовања, а све у циљу очувања животне средине нашег краја, доследно поштујући све епидемиолошке мере. Желећи да дају допринос подизању еколошке свести наших најмлађих као будућих својеврсних амбасадора заштите животне средине организован је фотоконкурс – Најлепша фотографија ваљевских планина за ученике ваљевских основних и средњих школа. Представници Завода за заштиту природе Републике Србије, подржали су ове активности а све у циљу подизања свести о заштити животне средине. Организовали су Еколошки скуп под називом – Чувајмо вредности нашег краја, који је окупио бројне представнике еколошких удружења, грађана и медија. Такође, Клуб Арс Нова је представио пројекте које је реализовао „Упознај свој крај да би га више волео а другом препоручио“, подржан од Министарства трговине, туризма и телекомуникација и „Ваљане воде ваљевске, ваљана вредност“ подржан од Министарства заштите животне средине. У организацији клуба први пут је урађена хигијенско техничка анализа квалитета вода на ваљевским рекама. Сав материјал који настаје у оквиру пројеката дистрибуира се у школама, медијима, библиотекама на коришћење ученицима и грађанству.

Kлуб Арс Нова реализује пројекат „Третман опасне амбалаже и комуналног отпада око ваљевских изворишта– пилот иницијатива“ у оквиру Пројекта „Платформа за одговорно управљање јавним финансијама“ које спроводи Програм Уједињених нација за развој (УНДП) у Србији, а финансира  Влада Шведске (СИДА) и град Ваљево. Главни циљ пројекта је подизање свести о значају очувања и заштите животне средине и побољшање квалитета информисања становништва планинског и подпланинског подручја  о третману отпада око ваљевских изворишта.

4. у области медицине и бриге о здрављу додељују се две награде: ДР СНЕЖАНИ АРСЕНИЈЕВИЋ, доктору медицине и специјалисти инфектологије и ДР БРАНКИ АНТИЋ, доктору медицине и специјалисти Опште медицине,директорки Дома здравља Ваљево

            Др Снежана Арсенијевић је рођена 26.03.1961. године у Ваљеву. Године 1979.  је уписала Медицински факултет у Београду и дипломирала 1985. године, а затим је на истом факултету 1990. године специјализирала Инфектологију. У Општој болници у Ваљеву ради од 1985. године, а на Инфективном одељењу ове болнице је од 1986. године. У периоду од 2006–2010. године била је један од чланова председништва инфектолога српског лекарског друштва. Од 2013. године ради као предавач у Медицинској школи „Др Миша Пантић“ у Ваљеву за предмет Инфективне болести са негом. Од марта 2019. године изабрана је у звање клиничког асистента на Факултету здравствених и пословних студија у Ваљеву, Универзитета Сингидунум.

Од почетка пандемије COVID-19 је у „црвеној зони“ у Општој болници у Ваљеву. Радећи даноноћно спасила је огроман број живота показујући не само стручност већ и организационе способности (избор делова болнице који ће бити „црвене зоне“, мере превенције против ширења COVID-19, координација рада свих запослених који су у ковид систему и многе друге).

Била је едукатор и учесник конференција Корона – шта знамо, шта смо научили и радили, на Факултету здравствених и пословних студија у Ваљеву.

Др Бранка Антић је рођена 04.09.1974. године у Ваљеву. Завршила је Медицински факултет Универзитета у Београду 2002. године, где је и специјализирала Општу медицину. Запослена у Здравственом центру Ваљево од 2003. године.

Важи за доктора великог срца, а рад, хуманост и пожртвованост су је увек красиле. Са места директорке Дома здравља Ваљево, током 2020. године и посебном ангажованошћу у борби са епидемијом вируса COVID–19, доказала је свој стручни, организациони, а пре свега људски квалитет. Докторка Бранка Антић није се борила само за болесне, борила се за човека на свим пољима и свом својом снагом и вољом помагала људима да превазиђу проблеме.

За кратко време доказала је своје способности у руковођењу Дома здравља, као и добром организацијом у борби против COVID-а и заложеношћу за реконструкцију Дома здравља. Започета реконструкција Дома здравља у Ваљеву, која је велики и капитални пројекат за град, није прекидана током избијања епидемије, али и здравствени радници и пацијенти нису осетили последице ових радова. Међу првима је у Србији успоставила рад издвојене COVID амбуланте у Новом насељу. Потом је правовремено реаговала, јер је са порастом броја оболелих читав Дом здравља прерастао у црвену зону.

Уз пуно знања и вештине је организовала рад у периодима када су читаве службе Дома здравља одсуствовале због болести или изолације.

Иако руководи Домом здравља у Ваљеву, задржала је своје пацијенте и обавља редовне послове лекара.

5. у области социјалне заштите и хуманитарног рададодељују се две награде: УДРУЖЕЊУ РОДИТЕЉА ДЕЦЕ, ОМЛАДИНЕ И ОДРАСЛИХ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ „ЗАГРЉАЈ“ ВАЉЕВО и ГАБРИЈЕЛИ ШИПОШ, председнику Удружења Грађана за помоћ и подршку особама са Аутизмом

            Удружење „Загрљај“ основано је 2014. године и тренутно броји 95 породица деце са сметњама у развоју и 30 социјално угрожених породица. Њихов циљ је да остварују и унапређују права, интересе и заштиту деце, омладине и одраслих са сметњама у развоју у смислу побољшања њихових животних услова, као и укључивање у све сегменте друштвеног и привредног живота.

Удружење током године има ангажована стручна лица: дефектолога, логопеда, физиотерапеута, професора разредне наставе – учитељицу и професора физичког васпитања.

У 2020. години Удружење „Загрљај“ заједно са својим волонтерима и запосленима у време ванредне ситуације – пандемије вируса COVID-19 успело је да спроведе разне хуманитарне активности, пружајући помоћ рањивим категоријама, породицама деце са сметњама у развоју, социјално угроженим породицама и старим лицима у граду и руралним срединама.

Обезбедили су разне донације уз сарадњу са људима добре воље и организацијама, тако да сваког тренутка и на све начине брину о породицама којима је помоћ потребна током целе године у виду средстава за дезинфекцију, хране, обуће, одеће и огрева за зиму. Такође су унапредили Инклузију деце у образовању у природи, кроз разне излете и радионице. Учествују у унапређењу заштите животне средине тако што сакупљају пластичне чепове, израђују од рециклажног материјала разне предмете. и на тај начин обезбеђују додатна финансијска средства. Од прикупљених средстава су купили инвалидни трицикл и двоја инвалидска колица за децу са сметњама у развоју. Покренули су иницијативу и основали Инклузивни хор са Домом културе „Извор“ где учествују деца са сметњама у развоју и обезбедили су бесплатну рекреацију кроз одбојку у Stars Team као и школу скијања. Унапредили су услугу личног пратиоца детета и друге подршке неопходне за активно учешће корисника у друштву.

У оквиру дечије недеље даривали су поклонима децу ОШ „Здравко Јовановић“ у Поћути и децу предшколског узраста издвојене јединице ПУ „Милица Ножица“ у Поћути. Захваљујући донаторима адаптирају и реконструишу школу у Бебића Луци издвојену јединицу ОШ „Здравко Јовановић“ Поћута, где ће се спроводити разне терапеутске и друге радионице у природи.

Њихов хуманитарни рад је видљив кроз разне прилоге локалних и регионалних медија као и на порталима, јер, „ ЊИХОВО МАЛО ЈЕ НЕКАДА МНОГО ЗА ОНЕ КОЈЕ НЕМАЈУ“. Удружење „Загрљај“ даје подршку и сазнање угроженима да нису сами и да неће бити немоћни јер је њихов слоган „СИГУРНИ КРОЗ ЖИВОТ ЗАЈЕДНО“.

            Габријела Шипош је у 2019. години основала Удружење Грађана за помоћ и подршку особама са Аутизмом. Поред борбе са своје двоје деце са аутизмом постиже да се бави и хуманитарним радом.

            Оснивањем овог удружења, деци са посебним потребама је посвећена посебна пажња, која им је неопходна како у донаторском смислу тако и у потребним третманима логопеда, дефектолога, психолога, правне помоћи и простора где би се окупљали–дружили и размењивали искуства и потребе, како деце тако и родитеља. Габријела је без икакве подршке, успела да пронађе донатора и да обезбеди просторије где ова деца долазе по пакетиће и намирнице, које је она успела да само својом упорношћу обезбеди за све своје чланове. Удружење има 41-ог члана, и ниједан члан није запостављен.

            Преко Удружења успела је да деца добију поклоне за Нову годину, Божић, Светог Саву као и за Светски и Европски дан особа са аутизмом. Обезбедила је донатора који је донирао кућу са помоћним објектима и имањем коју она адаптира и сређује како би деца са посебним потребама могла да дођу на одмор и бесплатно је користе (уз пратиоца или родитеља), без ограничења времена коришћења. То је први објекат у Србији да је намењен деци са аутизмом.

            Габријела је предивна мајка која се понаша као мајка не само своје деце већ и све аутистичне деце.

       6. у области хуманости додељују се две награде: ВЛАДИМИРУ ДИМИТРИЈЕВИЋУ, главном техничару кућног лечења у Дому здравља Ваљево и координатору вакциналног пункта у време COVID-19 и ТИМУ КОВИД АМБУЛАНТЕ – ОДСЕК ЗА ТЕСТИРАЊЕ (Огњен Андрић, Кристина Радовановић, Милена Матић, Саша Јанић, Драгица Савић и Владимир Ђорђевић)

            Владимир С. Димитријевић је рођен 8.07.1983. године у Ваљеву, где је завршио основну и средњу школу. Вишу медицинску школу у Београду, смер виша медицинска сестра – техничар је завршио 2007. године. Радни однос на неодређено време у Служби за кућно лечење и негу је засновао 2009. године, а 2012. године је распоређен на место главног техничара исте службе. Специјалистичке струковне студије из области јавног здравља успешно је завршио 2016. године. Својим вредним и напорним радом за време пандемије COVID-19 стекао је поверење, те му је додељен посао Координатора вакциналног пункта „Гранд“ којим руководи од почетка вакцинације у Ваљеву.

            Организује све тимове здравствених радника и волонтера уз придржавање свих прописаних епидемиолошких мера. Он припрема спискове заказаних пацијената за вакцинацију, преузима нове дозе вакцина и упућује волонтере у дневни распоред послова.

            Увек је доступан и спреман за помоћ у шта су се уверили бројни грађани како у активностима кућног лечења и неге тако и на вакциналном пункту. Влада својим изузетним трудом и вредним радом даје значајан допринос развоју и унапређењу здравља становништва, превенцији болести и промоцији здравих стилова живота.

Тим Ковид амбуланте-одсек за тестирање Дома здравља Ваљево у 2020. години дао је велики допринос и значај у сузбијању COVID-19 пандемије у нашем граду. Почео је са радом 1. априла 2020. године. У саставу Тима су: Огњен Андрић, Кристина Радовановић, Милена Матић, Саша Јанић, Драгица Савић и Владимир Ђорђевић.

Тим је обучен за стручно узимање узорака од стране тима из ИЗЈЗ Батут. Од првог тренутка радили су од седам часова ујутру, без одмора, увек љубазни и на услузи пацијентима. Тестирали су десетине хиљада грађана, носили узорке у београдске лабораторије, обрађивали статистичке податке које су слали надлежном Заводу за јавно здравље а у самом почетку епидемије и преузели рад Завода за јавно здравље на неколико месеци. У јулу месецу  имали су обуку за рад на RTG апарату и почели са снимањем плућа потенцијално позитивних пацијената. Оболеле грађане којима је клиничка слика указивала на упалу плућа, упућивали су у Општу болницу Ваљево.

 Осим техничара Службе хитне медицинске помоћи, Огњена Андрића сви остали из тима су се јавили на објављено обавештење Дома здравља Ваљево уз сагласност Министарства здравља за пријем на одређено време, до тада без искуства. Показали су велико пожртвовање, хуманост и несебичност уз предиван осмех који прија свима. Та њихова ангажованост је награђена сталним запослењем у Дому здравља Ваљево и стеченим пријатељима.

7. у области уметности и  културе: ВАЉЕВСКОЈ КУЛТУРНОЈ МРЕЖИ ВАКУМ ВАЉЕВО

Ваљевска културна мрежа Вакум је непрофитно удружење грађана које успева већ седам година за редом, да на најлепши могући начин промовише град Ваљево и филмску уметност уз помоћ бројних ентузијаста.

У току 2020. године су у децембру месецу одржани Седми по реду филмски сусрети под називом „Прорез“ на коме је било приказано тринаест краткометражних филмова у званичној селекцији, као и три дугометражна филма. Фестивал је одржан online због постојећих епидемиолошких услова. У току је и едукативни пројекат намењен ђацима старијих разреда, са руралних подручја под називом „Кадар за све“ који се реализује у оквиру Пројекта „Платформа за одговорно управљање јавним финансијама“ које спроводи Програм Уједињених нација за развој (УНДП) у Србији, а финансира  Влада Шведске (СИДА) и град Ваљево. Наведени пројекат се спроводи у свим сеоским школама и има за циљ да подстиче младе таленте из ваљевских сеоских средина, едукацију деце да савладају прве кораке филмске азбуке и упознају се са тимским радом на филму, охрабривање младих из сеоских подручја Ваљева да буду активни у домену културе и уметности у својим срединама.

     8. у областичување и неговање традиције ваљевског краја: ДРАГОМАНУ МЕДУЛОВИЋУ ПРОКИ, кореографу и РАДУ ОБРАДОВИЋУ, мајстору за израду фрула и двојница

      У културној сцени Ваљева активни су преко четири деценије и учесници су свих градских манифестација. Не постоји традиционална манифестација у граду или ваљевским селима да нису узели учешће у програмском делу. Њихов значај је посебно изражен у презентовању етнолошких вредности ваљевског краја на националном нивоу, где су са највиших инстанци препознати као аутентични чувари традиције ваљевског краја.

       Њихова плодоносна сарадња је приказана у 11 кореографија ваљевског краја у којима је Драгоман Медуловић осмислио кореографска решења а Раде Обрадовић пружио музичку аутентичност на фрулама двојницама. Њихов тимски рад је обиловао теренским истраживањима и бележењем аутентичних етнолошких вредности која су касније преточена у сценска решења, што је данас права реткост да се два врсна познаваоца традиције синхронизују у тимски рад.

        Драгоман Медуловић, кореограф, истраживач и уметнички руководилац, активан играч ваљевског „Абрашевића“ био је од 1963. до 1973. године, а од 1973. године до 1984. године у КУД-у „Крушик“ где се запослио и провео радни век све до пензије. У свом раду поред кореографија посебно се ангажовао на истраживању и изучавању изворних игара. Његова јединственост је да у репертоару увек има неколико чисто изворних сплетова без икаквих примеса стилизације чиме је подигао лествицу у свету фолклора са циљем аутентичне заштите нематеријалне баштине ваљевског краја. Од 2003. године је кореограф и уметнички руководилац у Дому културе „Извор“ где је забележио вансеријске резулате. Тренутно су званични освајачи првог сребра, апсолутни победници СФАС-а у Кличевцу (7 награда од могућих 7), једини ваљевски ансамбл који је у 2020. години учествовао на државној смотри у Горњем Милановцу. Креирао је 17 ауторских кореографија које изводе ансамбли широм Европе, а 11 од њих су кореографије из ваљевског краја.

        Раде Обрадовић, мајстор за израду фрула и двојница, радни век је провео у Стандарду и Крушику до пензије. У последњих 39 година стално је активан у КУД-овима Ваљева, а последњих 11 година веома је активан члан оркестра Дом културе „Извор“. Од 1973. године учесник је на многим такмичењима на којима је више пута освајао прво место, као и редован учесник националних смотри у организацији Савеза Аматера Србије. Изабран је за најбољег инструменталисту на националном такмичењу СФАС у Кличевцу и освојио прво место у саставу оркестра Дом културе „Извор“ као фрулаш и двојничар. Свирањем, израдом инструмената, етнолошким истраживањима, записима и преносом музичких записа сачувао је небројано много песама и кола од заборава.

     9. у областиспорта додељују се две награде: ВЕТЕРПОЛО КЛУБУ „ВАЛИС“ и ДЕЈАНУ МИЗДРАКУ, кошаркашком судији, учеснику у полумаратону и тријатлону

Ватерполо клуб „Валис“ је и поред тешких услова у каквим се налазило наше друштво у протеклој години успело да одржи континуитет у тренажно такмичарском процесу са свим селекцијама у складу са предвиђеним мерама за спречавање ковид вируса. Као резултат вишегодишњег, преданог и истрајног рада спортиста, стручног штаба и управе клуба, успели су у прошлој години да успешно представе град Ваљево на највишем државном нивоу у ватерполо спорту и постигну значајне резултате.

Државна такмичења у ватерполо спорту су Куп Србије и Првенство Србије. Сениори су били прваци у Првој Б лиги Србије и прваци у Првој А лиги Србије на полусезони, са реалним изгледима за пласман у највиши ранг такмичења у Србији. Млађе категорије су такође учествовале на бројним такмичењима. Такмичарско 2004. годиште освојило треће место у Куп-у Србије и четврто место на Првенству Србије. Такмичарско 2006. годиште остварило је у Куп-у Србије пласман у осам екипа у Србији и треће место на Првенству Србије. Такмичарско 2002. годиште освојило четврто место на Куп-у Србије и четврто место на Првенству Србије. Такмичарско 2005. годиште на незваничном Првенству Европе у Крању освојило треће место. Такмичарско 2001. годиште освојило је осмо место у Куп-у Србије и исти пласман у Првенству Србије. Такмичарско 2008. годиште у Куп-у Србије остварило пласман у дванаест екипа у Србији и треће место у региону. Такмичарско 2008. годиште на Првенству Србије остварило пласман у дванаест екипа у Србији и треће место у региону. Такмичарско 2009. годиште постигло је пласман у финале региона (није завршено такмичење). Сениорска женска екипа формирана је у децембру 2020. године и такмичи се у највишем рангу Државног првенства. Посебно треба истаћи чланове клуба (седам чланова) који су у саставу репрезентације Србије и који клуб и град представљају на међународним такмичењима.

Дејана Миздрака рођеног у Ваљеву, 1.06.1979. године одликује свестраност и учешће у више спортова. Након успешно одсуђене сезоне у 2019. години у Другој лиги, уврштен је на листу судија у Кошаркашкој Лиги Србије (Прва Лига).

У 2020. години као такмичар ТК АТП из Ваљева, успешно је завршио више трка. Чачански полумаратон одржан је 27.09.2020. године, а уједно и Државно првенство, заузео 24. место од 300 учесника и 7. место у старосној категорији са временом 1:40:48. Крагујевачки полумаратон одржан 4.10.2020. године, зазузео 19 место од 300 учесника са временом 1:35:09 и 7. место у старосној категорији.

Најзначајнија трка–Триатлонска трка 11Tri Belgrade одржана 20.09.2020. у Београду, која спада у „halfironman“ дистанцу и састоји се од 1,9км пливања, 90км бициклизма и 21,1км трчања. Успех је само завршити овакву трку. Од око 300 пријављених такмичара из Србије и региона, заузео 33. место укупно, на Државном првенству (од такмичара из Србије) заузео 24. место и 10. место у старосној категорији са временом 5:00:52.

  II  СПЕЦИЈАЛНЕ НАГРАДЕ

1. За животно дело ЕПИСКОПУ ВАЉЕВСКОМ Г. МИЛУТИНУ (постхумно)

Епископ ваљевски Г. Милутин рођен је 10. јануара 1949. године у селу Мијачи, надомак Ваљева, од оца Милорада и мајке Цвете. На крштењу добија име Михаило. Са 14 година одлази у манастир Каона где бива искушеник до 26. октобра 1963. године, када од тадашњег Епископа шабачко-ваљевског Јована прима монашки постриг у манастиру Петковица, добивши име Милутин, по владару из светородне лозе Немањића.

Након завршеног Православног богословског факултета у САД-у и службе од годину дана, враћа се у Каону на место настојатеља манастира. Епископ Лаврентије 1994. године га унапређује у чин игумана, а 1998. године. у чин архимандрита. Старешина каонске обитељи постаје 1996. године, када му Владика Лаврентије на старање поверава и манастир Лелић, који тиме постаје метох Каоне. Након три године службовања као Епископ аустралијско-новозеландски, враћа се у завичај, на трон Епархије ваљевске.

За Епископа обновљене Ваљевске епархије изабран је на Мајском заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне цркве, а устоличен 24/11. септембра 2006. године у Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву. Од тренутка ступања у трон, Владика Милутин је целим бићем служио Цркви Божјој, трудећи да унапреди духовни живот у завичају новопросијавших светитеља Владике Николаја и Оца Јустина, једно марећи да уочи, запамти када му кажу и напослетку помогне сваком човеку, установи, организацији и друштву у целини.

Током мајских поплава 2014. године, вођен хришћанском љубављу за ближње, Владика Милутин покренуо је хуманитарну акцију како би помогао богомповереном му верном народу. Корито реке Колубаре код Храма Васкрсења, клизиште у близини манастира Пустиња, школе, дом за старе и вртић у Обреновце.. само су неки од низа пројеката реконструкције који су реализовани средствима Епархије ваљевске. Такође, на његов предлог епархија је покренула више хуманитарних акција за помоћ Општој болници Ваљево (набавка апарата, пешкира, постељине…). Са благословом Владике Милутина, на подручју Ваљева и околине сваког дана о материјално угроженом становништву брину Православна хришћанска заједница „Возвижденије Часног Крста“ при Храму Покрова Пресвете Богородице.

Достојност имена свог небеског покровитеља Светог Краља Милутина – највећег средњовековног градитеља и обновитеља светиња, Владика Милутин посведочио је више пута. По његовом благослову и уз свесрдну помоћ  подигнути су храмови Светог Нектарија и Светих Врача у Ваљеву, Храм Светог Краља Милутина у Бошњановићу, Спомен – црква на Грађенику (Љиг), чесма Светог Саве у дворишту школе у Поћути… обновљени манастири Рибница, Плужац и Меркшинац, постављена нова шиндра на манастирској цркви у Пустињи, реконструисан манастир Ваведења Богородичиног у Славковици.

Нарочиту важност Владика Милутин придавао је настави веронауке, коју је као млад монах организовао при манастиру Каона давних седамдесетих година. Благодарећи његовој бризи, Ваљевска епархија рекордер је међу епархијама СПЦ по броју ученика који похађају верску наставу. Квиз „Православна слагалица“, који сваке године окупља основце из епархијских школа, капиталан је пројекат, признат и уважаван ван оквира Епархије ваљевске.

Поред његових завичајаца, посебну љубав осећао је према српском народу и светињама на Косову и Метохији и Призренској богословији, коју је лично помагао и посећивао. Последњи дани његовог земаљског живота протекли су у молитви за светиње Црне Горе, о чему сведочи величанствена литија улицама Ваљева у знак подршке блаженопочившеном Митрополиту Амфилохију и свима које је предводио у одбрани земље.

2. За афирмацију Града ВАЉЕВСКОЈ ГИМНАЗИЈИ

Ваљевска гимназија је образовно-васпитна установа која је свој велики јубилеј 150 година постојања и рада обележила у 2020. години. Школа је основана 1870. године као дворазредна гимназијска реалка, школске 1874/75. године добија трећи, а 1875/76. и четврти разред. Године 1904. започета је изградња, а 1906. године се гимназија уселила у своју садашњу зграду. Поводом стогодишњице постојања и рада, Ваљевска гимназија је одликована Орденом заслуга за народ са златном звездом. Културно-просветна заједница Србије 21.12.1995. године додељује Вукову награду Ваљевској гиманзији за изузетан допринос развоју културе у Републици Србији и свесрпском културном простору. На предлог Његовог преосвештенства епископа ваљевског господина Милутина, Свети архијерејски синод Српске православне цркве одликовао је Ваљевску гимназију 5.02.2008. године Орденом Светог Саве II степена за њен дугогодишњи плодотворни образовно-васпитни рад. Комисија Министарства просвете за спољашње вредновање школа, боравила је у Ваљевској гимназији 2017. године и образовно-васпитни рад и резултате оценила највишом могућом оценом (4).

Ваљевска гимназија је своју аутентичну и богату активност задржала и до данашњих дана. Широка понуда образовних профила од којих су многи специјализовани омогућује добар избор за будуће генерације које тек стасавају за упис у ову школу. Поред природно-математичког и друштвено-језичког смера, већ дужи низ година својим квалитетним радом истичу се и специјализована одељења: математичко, филолошко, двојезично и информатичко. Изузетан понос су ученици седмог и осмог разреда основне школе, обдарених за математику. Сви они се својим залагењем истичу у животу и раду школе.

Богатство ваннаставних активности и додатне наставе у школи омогућује снажно креативно исказивање ученика и рано откривање њихових талената и обдарености у различитим областима. У претходној години поред свих отежавајућих околности ученици Ваљевске гимназије су учествовали на многим такмичењима. Школа је имала представнике на свим нивоима такмичења, а само на окружним нивоима учествовало је око 120 ученика. У 2020. години освојено је неколико награда на државним такмичењима и изборена су три учешћа на Српским олимпијадама из математике и информатике.

Ваљевска гимназија се може похвалити културном и јавном делатношћу. Богата издавачка делатност школе, трибине, књижевне вечери, промоције књига, изложбе, концерти, предавања…само су мали и незаобилазни део активности нетипичних за једну школу.

Поред многих признања о дометима школе најбоље говоре и знаменити бивши ученици: Владика Николај Велимировић, Десанка Максимовић, Матија Бећковић, Љуба Поповић, Бранислав Петронијевић… ово су само најпознатија имена у плејади најуспешнијих ваљевских гимназијалаца.