Здравствени центар Ваљево је и ове године наставио традицију обележавања помена жртвама током Великог рата 1914-1915. године, када је читав град Ваљево, био болница. Тим поводом, пригодним догађајем данас је одата почаст великанима, уз бројне званице из градских и републичких институција.

Најпре је у Заводу за јавно здравље одржано полагање венаца захвалности на споменик др Селимира Ђорђевића, а затим је Епископ ваљевски г. Исихије служио парастос медицинском особљу и жртвама у Великом рату, у храму Св. врача Козме и Дамјана.

У Едукативном центру болнице приређена је академија „Дан сећања на Ваљевску болницу и њене лекаре у Великом рату“, која је ове године посвећена пољском лекару проф. др Лудвигу Хиршфелду.

Осим високе војне делегације, свечаној академији су присуствовали Њ.Е. господин Рафал Перл, амбасадор Пољске у Србији, градоначелник града Ваљева Лазар Гојковић са сарадницима, Епископ ваљевски г. Исихије, државни секретари Министарства здравља и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и бројни гости.

Време Првог светског рата обележилo је велико пожртвовање здравствених радника, наших лекара и добровољних болничарки, као и више страних лекарских и сестринских мисија. Ваљевска болница 1914-15. године постала је симбол медицинске пожртвованости и хуманости. У окружењу великих битака читав град постао је болница и тако се заувек уписао у историју српског народа. 

“Са поносом организујемо ову академију са намером да одамо почаст свим лекарима и медицинском особљу које је спашавало овај народ, спашавајући без предрасуда и оне који су ратовали против њега. Сваке године ћемо на овај дан, када је преминула од тифуса др Драгиња Бабић, лекарка из Ваљева, одати почаст и годину посветити неком од великих људи у белим мантилима који су тада били на граници живота и смрти у овом граду. Одлучили смо да ова академија и цела година буде посвећена великом човеку, великом лекару, славном научнику проф. др Лудвигу Хиршфелду, који је са својом женом Ханом дошао у овај град да помогне. Човеку који је пробудио наду у овом граду да се епидемија може савладати, који је лечио војнике и народ и био уз српске војнике и на Солунском фронту. Његова изванредна вакцина је спасила многе српске војнике. Ми ћемо помоћи, а и дужност нам је да се име и дело овог великог човека и научника достојно обележи и не заборави у овом граду, као ни име Ваљевске болнице којом се поносимо и њене вредности које чувамо”, навео је в.д. директора ЗЦ Ваљево др Пантелић.

Њ.Е. господин Рафал Перл, амбасадор Пољске у Србији је у поздравном говору рекао да му је част због присуства на оваквом догађају, јер је задовољство да је академија посвећена једном великану Пољаку.

“Пуно је лекара из Пољске који су радили у мисијама и сви су били велики хуманисти и значајни стручњаци. Међутим, др Хиршфелд је посебан. Он је један од оних људи о којима треба мислити. Када умор почне да нас савладава морамо се сетити Хиршфелдове неисцрпне вере и даноноћног рада како би помогао свима којима је помоћ требала. Верујте ми то ће нам дати снагу да наставимо. У ратним, али и свим другим изазовнијим временима, бол, страдање и патња увек су у првом плану. Мало је оних који се свесно излажу опасности да би спасили друге и зато они нису људи већ Људине”, рекао је г. Перл, додајући да „Људина“ гласи и назив филма пољског редитеља Павела Височанског, који се снима и овде у Ваљеву и након светске предпремијере у децембру у Београду имаћемо прилике да га видимо, а све у циљу да се сачува сећање на доктора Хиршфелда.

ЗЦ Ваљево секундарном и примарном здравственом заштитом покрива подручје Колубарског управног округа, односно град Ваљево и општине Уб, Лајковац, Љиг, Мионица и Осечина. У неким сегментима рада досеже и знатно шири значај. Све велике инвестиције у Општој болници у Ваљеву, незамисливе су без подршке Министарства здравља, као што је била недавна набавка савремене магнетне резонанце. У наредном периоду очекује нас највећа реконструкција Болнице Ваљево, захваљујући средствима Републике Србије. 

Градоначелник Лазар Гојковић изразио је захвалност свим лекарима и сестрама ваљевске болнице, посебно у периоду пегавог тифуса.

“Они су светионик хуманости за све генерације. У колективном сећању нашег града, урезано је херојство које су ти људи показали у најтежим годинама у модерној историји. Херојство тих људи нам је подстрек да наставимо путем који су нам они показали. Надамо се да ће ускоро почети и реконструкција ваљевске болнице, што је можда један од најважнијих пројеката за цео Колубарски округ”, навео је Гојковић.

Председник Српског лекарског друштва академик проф. др Милан Недељковић је након обраћања уручио две вредне монографије др Пантелићу и градоначелнику Гојковићу. Он је навео да је СЛД кровна здравствена институција у земљи која броји 45 хиљада чланова и састоји се од 47 подружница.

“Српско лекарско друштво је једна институција која је чувар свега онога што се десило, што је сада и што ће да буде у медицини, како у мирнодопским, тако и у ратним условима. Посебно генијалан за ове просторе је др Селимир Ђорђевић. А у дворишту СЛД смо подигли споменик једном овако великом хематологу имунологу доктору и човеку који је када су га питали где ће да иде, он је казао тамо где је најтеже и дошао је у ваљевску болницу, велики др Лудвиг Хиршфелд. Морам да напоменем да је ваљевска болница не само за време великог рата, већ и у новијој историји медицине уписана златним словима”, рекао је академик проф. др Милан Недељковић, подсећајући на значај рада ваљевских стручњака у радиолошкој и кардиолошкој секцији где се посебно истичу.

Присутни су имали прилику да погледају и чују предавање др Зорана Вацића, генералног секретара СЛД о проф. др Лудвигу Хиршфелду.

У име организационог одбора, др Јасмина Богдановић је свим званицама образложила предлог да се Дан сећања на Ваљевску болницу и њене лекаре прогласи за важан датум града Ваљева, додајући да је одбор планирао да се на дан 6.2. у наредним годинама додељују признања лекарима и медицинским техничарима ЗЦ Ваљево за изузетне резултате у свом раду.

Камерни хор под диригентском палицом професорке Милице Степановић Баба-Милкић, извео је нумере „Оче наш“ и Мокрањчеву „Тебе појем“ и на тај начин увео у академију „Дан сећања на Ваљевску болницу и њене лекаре у Великом рату“.