Ко год се у Ваљеву иоле бавио и волео спорт, тренирао или само посећивао базене СРЦ Петница, чуо је и зна ко је чика Шнеле. Након 35 година посвећеног, запаженог рада и неизбрисивог трага који је завештао у УФК “Валис”, професор физичке културе Раденко Поповић познатији као Шнеле, прошле године отишао је у заслужену пензију. У знак поштовања његовом радном веку, начину рада, вишедеценијском залагању, препознатљивом ентузијазму, самопрегору и немерљивом доприносу који је оставио за собом, СРЦ “Петница” је добила “Шнелов парк”. Парк који се простире на преко 5 хектара зелене површине, кога краси различито дрвеће, испод којих током врелих летњих дана уживају ваљевски купачи и љубитељи Петнице, сада носи надимак ове “урбане легенде”, који је у Ваљеву поставио високе стандарде у стручно-педагошком раду са децом и омладином. Запослени из УФК “Валис”, предвођени в.д. директора Жељком Остојићем, приредили су свом вољеном и цењеном колеги Шнелу малу свечаност поводом отварања “његовог” парка.

“Задовољство је велико. Посао који сам радио претходних 35 година, на неки начин се завршава овом таблом на којој пише “Шнелов парк”. Петницу сам доживаљавао као неко своје велико задовољство, био сам заљубљеник у Петницу. Моја радна филозофија је била да сваке године мора нешто ново овде да се дода, јер у супротном је то изгубљена година. Тако да сам своје слободно време, од 1983. године па до пензије, проводио по планинама и брдима у окружењу и увек сам се трудио да у овај спортско-рекреативни центар донесем неко ново дрво које овде није било посађено. То нисам радио зарад неких признања, то је заиста било моје велико задовољство. Надам се после свих ових година да ће СРЦ Петница остати оно што је увек била, а то је центар где се окупљао велики број наших суграђана и где су се пријатно осећали”, казао је Раденко Поповић Шнеле изразивши наду да ће СРЦ Петница још дуго живети у оваквом сјају, као један од центара и рај за короснике, којим треба да се поноси не само Ваљево, већ Србија и шире.

Свако дрво које додатно краси овај вољени спортско-рекреативни центар надомак Ваљева, Шнеле познаје, што би се рекло, у главу. За њега свако стабло, на 5 хектара зелене површине, има своју “биографију”. О сваком дрвету зна где је поникло, одакле га је донео, кад га је засадио и са киме, како је расло и колико је порасло. Прича и показује на граб из Пецке, липе са Градца, храст који је посадио на дан кад је за време бомбардовања оборен авион Миленка Павловића, затим на медвеђу леску коју је донео из предела око Бачеваца, борић из Попара стар 7 година, присећа се да је младице брезе донео са Иве. Спомиње редом платане, јапански јасен и бројно друго дрвеће које је доносио и са Дивчибара и Скадра, а које сада наставља живот у дивној целини заокруженој именом “Шнелов парк”.

“Никада свој позив и посао нисам доживљавао као неку радну обавезу, чак су за мене најгори дани били субота и недеља када не радим. Жао ми је што нисам радно ангажован у време када је Жељко Остојић руководилац Установе. Да сам био ту још 5 година, питање је шта би се све направило у Петници. Не мислим само на дрвеће, већ и на садржаје. Са новим директором се поново враћа та прича, која је потекла пре 35 година и ангажманом 4 професора физичког васпитања у Хали “Партизан” за рад са ваљевским малишанима. Ваљевска деца треба да се баве спортом као делом опште културе. Надам се да ће Жељко успети у свим тим плановима”, истакао је Шнеле.

В.д. директора УФК “Валис” Жељко Остојић истакао је да Ваљевци одлично познају рад, дело, као и допринос Раденка Поповића Шнела и сматра да ће све колеге, али и посетиоцу СРЦ Петница бити поносни и да ће им бити драго што ће у Петници моћи да бораве у “Шнеловом парку”.

“То је идеја УФК “Валис”, свих запослених и свих нас којима је колега Шнеле био узор и инспирација. Што се мене лично тиче, он је био један од разлога што сам уписао Факултет за спорт и физичко васпитање и дефинитивно је човек који је симбол Установе. Читав свој радни век је провео у овој установи и мислим да једноставно треба да се укаже поштовање према таквом човеку”, нагласио је први човек УФК “Валис”.

Уз истицање да су генерације и генерације Шнелових ученика, задојени његовим препознатљивим односом према младима, родитељима и спорту уопште, постали врсни спортисти, тренери, спортски радници, доказани педагози и наследници, управник УФК “Валис” Зоран Пантелић је посебно нагласио да се његов дугогодишњи врло близак колега и сарадник Шнеле, током свог радног века у УФК “Валис”, доминантно остварио у СРЦ Петница, где је постао у “урбана легенда” готово свих који су га упознали.

“Табла са натписом “Шнелов парк” признање је за његово оплемењивање готово сваког метра идиличних стабала и травњака, доказ да га неизмерно уважавамо, жеља да његов дух буде овде увек присутан. Ко Шнела није волео, разумео и прихватио, ко није примио у себе бар део дарова са ових 5,5 хектара дивоте, ко га није следио и радио као ретко где у животу, тај је узалуд овде и долазио. Његов ентузијазам, самопрегор, рад и руковођење по принципу “за мном”, мотивисао је већину радника на квалитетан рад, а заузврат је свима пружао другарство, љубав и помоћ и ван радног места. Физички и ментално доминантно присутан на базенима, готово све је оплемењивао само њему својственим шармом, енергијом, присношћу са људима. Подизао и онако висок ниво рада у припремном периоду, летњим или сезонама купања под балоном… Све је то изникло из његове огромне љубави према Петници и жељи да наши базени имају најлепши природни парк у Србији. Негов радни век је, у суштини, био невероватан спој лепоте, успеха и испуњење највиших духовних вредности у континуитету дужем од 40 година. Као такав, треба да остане узор и путоказ свима нама, као и будућим генерацијама”, истакао је у свом говору Зоран Пантелић.

Колеге су “јединственој легенди” Шнелу пожелеле да још дуго, дуго, долази у Петницу, “у свој парк и међу људе које воли и који га цене и воле”.

Извор: valjevskaposla.info